Vakcinacija protiv HPV virusa i redovni pregledi značajno smanjuju rizik od razvoja ozbiljnih oboljenja kod žena svih uzrasta
Humani papiloma virus (HPV) predstavlja najčešću seksualno prenosivu infekciju na svetu, a posebno pogađa žene tokom reproduktivnog perioda. Više od 200 tipova ovog virusa može izazvati promene na koži ili sluzokoži, a procenjuje se da će čak 80-90 odsto ljudi do 45. godine biti bar jednom zaraženo nekim tipom HPV-a. Iako se kod većine osoba imuni sistem uspešno izbori sa infekcijom, kod manjeg broja može doći do razvoja premalignih i malignih promena, posebno na grliću materice.
Dr Jelena Štulić, specijalista ginekologije, ističe da je svest o HPV infekciji i njenim posledicama još uvek nedovoljna, posebno među roditeljima mladih devojaka. “Strah od nepoznatog je razumljiv, ali želim da ohrabrim roditelje da ne oklevaju kada je u pitanju vakcinacija njihove dece protiv HPV-a”, poručuje dr Štulić. Ona podseća da je vakcinacija, kao i kod drugih ozbiljnih bolesti, najefikasniji način zaštite i da značajno smanjuje mogućnost nastanka karcinoma.
HPV infekcija se najčešće prenosi seksualnim kontaktom, a rizik za razvoj karcinoma grlića materice je veći kod osoba koje puše, imaju oslabljen imunitet, veći broj seksualnih partnera ili su češće izložene drugim polno prenosivim infekcijama, kao što su hlamidija ili herpes simplex virus. Dr Štulić naglašava da prisustvo HPV-a ne mora uvek značiti ozbiljan zdravstveni problem. “Virus možemo posmatrati kao običnu ‘prehladu grlića’, ali ako se ne leči i ne prati, može dovesti do ozbiljnih posledica,” objašnjava doktorka.
Preventiva ima ključnu ulogu. Vakcina protiv HPV-a preporučuje se devojčicama i dečacima, a štiti ne samo od karcinoma grlića materice, već i od drugih malignih oboljenja povezanih sa ovim virusom, kao što su karcinom vulve, vagine, anusa i pojedini karcinomi grla. “Vakcina podiže nivo zaštite i do 40 puta više od prirodnog imuniteta,” ističe dr Štulić.
Redovni ginekološki pregledi, uključujući Papanikolau test (Papa test), omogućavaju rano otkrivanje promena i pravovremeno lečenje. Žene svih uzrasta, posebno one između 25 i 65 godina, treba da odlaze na redovne kontrole, čak i ako nemaju simptome. Pored toga, važno je izbegavati pušenje i voditi računa o seksualnom zdravlju, kao i o jačanju imuniteta.
Ukoliko imate bilo kakve nedoumice ili simptome, savetuje se da se obratite svom ginekologu za stručno mišljenje i dalje korake. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.