Najveće greške tokom vrućina, preporučena ishrana i kada bezbedno ići na bazen
Letnji toplotni talasi mogu predstavljati ozbiljan izazov za zdravlje, posebno za žene, decu, starije osobe i hronične bolesnike. Prema rečima dr Biserke Bise Obradović, specijaliste opšte medicine iz Srbije, visoke temperature zahtevaju posebnu pažnju i prilagođavanje svakodnevnih navika. Ove preporuke posebno su važne tokom najtoplijih dana, kada temperature u većim gradovima dostižu maksimum.
Takođe, deca do dve godine i stariji ljudi najosetljiviji su na vrućinu. Njihov organizam se teže prilagođava promenama temperature, jer mališani nemaju razvijen centar za termoregulaciju (deo mozga koji reguliše telesnu temperaturu). Zbog toga, ističe doktorka Obradović, treba izbegavati izlaganje male dece suncu tokom najtoplijeg dela dana. Hronični bolesnici, posebno oni sa niskim krvnim pritiskom, moraju biti oprezni zbog mogućnosti naglog pada pritiska, što može dovesti do glavobolje, vrtoglavice ili nesvestice.
Kako vrućina utiče na svakodnevni život
Osim toga, žene često osećaju pojačan umor i tromost tokom toplotnog talasa, jer telo troši više energije na rashlađivanje. Takođe, meteoropate (osobe osetljive na vremenske promene) mogu biti razdražljive i imati problema sa snom. “U toku sna, organizam snižava svoju temperaturu i luči se melatonin (hormon sna), ali visoke temperature ometaju ovaj proces. San postaje isprekidan i teže dolazi”, objašnjava dr Biserka Obradović.
Jedna od najčešćih grešaka je popodnevno dremanje u rashlađenoj prostoriji, nakon čega se teško uspavljujemo uveče, posebno ako popijemo kafu ili energetsko piće. “Telefon i televizor nas sigurno neće uspavati zbog plavog svetla ekrana. Bolje je pročitati dobru knjigu ili se istuširati mlakom vodom”, savetuje doktorka.
Unos vode, ishrana i fizička aktivnost tokom vrućina
Za vreme visokih temperatura prioritet je dovoljan unos vode. “Na svakih 20 minuta treba popiti čašu vode, čak i ako niste žedni, jer telo stalno troši tečnost”, ističe dr Obradović. Preporučuje se voda sobne temperature ili blago mineralizovana voda. Takođe, savetuje da jedemo što više svežeg voća i povrća, a namirnice treba dobro oprati i ostaviti u vodi najmanje pola sata pre konzumacije.
Pored toga, fizička aktivnost je i dalje važna, ali treba je praktikovati ujutru ili uveče, kada su temperature niže. “Fizička aktivnost je lek koji menja sve lekove, a nijedan lek ne može da je zameni”, naglašava doktorka. Odeća treba da bude od prirodnih materijala, kao što su pamuk ili lan, kako bi telo lakše isparavalo toplotu.
Kada je bezbedno ići na bazen ili reku
Za ljubitelje kupanja, doktorka preporučuje da izbegavaju boravak na bazenu, rekama ili jezerima u periodu od 11 do 16 časova zbog jakog UV zračenja. Razlika u temperaturi između klimatizovanih prostora i spoljašnjosti ne bi trebalo da bude veća od 6 do 8 stepeni, kako bi se izbegao šok za organizam.
Konačno, ako imate hroničnu bolest ili uzimate terapiju, obavezno se konsultujte s izabranim lekarom u vezi sa eventualnim prilagođavanjem terapije tokom vrućina. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.