Stručnjaci objašnjavaju zašto je važno prepoznati anksioznost i kako svakodnevne navike mogu pomoći mentalnom zdravlju
Svetski dan mentalnog zdravlja podseća nas koliko je važno brinuti o sebi svaki dan, a ne samo u oktobru. Mnoge žene u Srbiji osećaju posledice pojačanog stresa — što može dovesti do pojave anksioznosti. Pre svega, anksioznost nije slabost, već signal tela da je nervni sistem preopterećen. Ovaj signal može pogoditi žene svih uzrasta, naročito u periodima povećanih obaveza na poslu ili kod kuće.
Zapravo, poslednja istraživanja pokazuju da svaka treća žena tokom života iskusi simptome anksioznosti. To uključuje ubrzano lupanje srca bez vidljivog razloga, osećaj stezanja u grudima pred važan sastanak ili buđenje usred noći bez mira. Takođe, mnoge žene izbegavaju da pričaju o tome iz straha od osude, što dodatno pogoršava problem.
Kako prepoznati anksioznost kod žena i zašto je važno reagovati
Međutim, stručnjaci naglašavaju da anksioznost treba shvatiti kao poruku, a ne kao poraz. Kada osećate dugotrajan nemir, teško zaspite ili primetite povlačenje iz društva, to je važno prepoznati na vreme. Osim toga, produžena anksioznost može narušiti kvalitet sna, koncentraciju i odnose sa porodicom.
Pored toga, sve više žena se obraća lekarima ili psihoterapeutima kako bi pronašle podršku. Prema rečima psihološkinje dr Milice Petrović: „Anksioznost je često prvi znak da je telu i umu potrebno više pažnje. Kada žene prepoznaju i priznaju svoja osećanja, to je prvi korak ka oporavku.“
Praktični saveti za smanjenje svakodnevnog stresa
Ipak, postoje jednostavne tehnike koje mogu pomoći. Disanje po metodi 4-7-8 (udišete četiri sekunde, zadržite sedam, izdišete osam) može smiriti srce i um. Štaviše, preporučuje se ograničavanje kafe do podneva, a uveče lagani biljni čaj. Takođe, telefon odložite sat vremena pre spavanja kako biste poboljšali san.
Dodatno, određeni suplementi mogu pružiti podršku. Poznate kompanije nude proizvode sa ashwagandhom (biljka koja pomaže telu da se lakše nosi sa stresom), melatoninom (hormon za ritam sna) ili vitaminom C (podrška imunitetu i nervnom sistemu). Ipak, svaki dodatak uvodite isključivo posle konsultacije sa lekarom, naročito ako već imate terapiju.
Na kraju, važno je znati kada treba potražiti stručnu pomoć. Ako anksioznost traje duže od dve nedelje, utiče na san, posao ili odnose, obratite se lekaru ili psihoterapeutu. U Srbiji postoje besplatna savetovališta i telefoni za psihološku podršku. Doktorka Petrović podvlači: „Traženje pomoći nije slabost, već znak odgovornosti prema sebi. Niko ne mora da se nosi sa anksioznošću sam.“
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.