Genetika i porodična istorija igraju ulogu, ali životne navike presudno utiču na zdravlje srca žena
Srčani udar, poznat i kao infarkt miokarda, jedno je od najčešćih i najopasnijih oboljenja, posebno kod žena srednjih i starijih godina. Do srčanog udara najčešće dolazi zbog koronarne bolesti srca, odnosno suženja ili zapušenja krvnih sudova koji snabdevaju srce. Ova tema je posebno važna za žene, jer simptomi srčanog udara kod njih često mogu biti blaži i atipični, pa bolest ostaje neprepoznata.
Jedno od čestih pitanja je da li je srčani udar nasledan i koliku ulogu imaju geni i porodična istorija. Viša kardiološka medicinska sestra Rut Gos objašnjava: „Porodična istorija bolesti srca znači da je neko od bliskih srodnika imao srčani udar ili koronarnu bolest. To može povećati rizik, ali ne mora nužno značiti da će se bolest razviti kod vas.“
Genetika svakako ima uticaja, ali nije jedini faktor. Na primer, porodična hiperholesterolemija je nasledno stanje koje dovodi do visokog nivoa holesterola u krvi, što povećava rizik od ranog razvoja srčanih bolesti. Promene u genima koje nasleđujemo od roditelja mogu povećati sklonost ka povišenom holesterolu, ali i dalje je moguće uticati na vlastiti rizik kroz zdrav način života.
Važno je razlikovati genetske faktore i porodične navike. U mnogim porodicama se nasledjuju i životni stilovi, kao što su ishrana bogata mastima, pušenje, nedovoljno kretanja ili gojaznost, što dodatno povećava mogućnost razvoja kardiovaskularnih bolesti. Zato žene treba da obrate pažnju na faktore rizika i redovno prate svoje zdravstveno stanje, posebno ako u porodici postoji istorija srčanih bolesti, visokog krvnog pritiska ili povišenog šećera.
Rut Gos savetuje: „Ako znate da u porodici postoji povećan rizik od srčanih bolesti, važno je da to podelite sa svojim lekarom. On može preporučiti dodatna testiranja i savetovati vas o promenama u načinu života.“ Ključne preporuke uključuju redovno vežbanje, zdravu ishranu, održavanje normalne telesne težine i prestanak pušenja. Ove navike značajno smanjuju rizik čak i kada postoji genetska predispozicija.
Preporučuje se i redovna kontrola krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi. Žene koje primete simptome poput bola u grudima, otežanog disanja, umora ili mučnine, treba odmah da se obrate lekaru. Pravovremena reakcija može spasiti život.
Važno je napomenuti da, iako ne možemo promeniti nasledne faktore, svaka žena ima značajan uticaj na svoje zdravlje kroz svakodnevne izbore. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.