Stručnjak otkriva zašto masnoće na stomaku mogu ukazivati na insulinsku rezistenciju, čak i kod aktivnih žena
Dr Dejan Čubrilo, specijalista sportske medicine i profesor fiziologije, upozorava da insulinska rezistencija postaje sve učestaliji problem među ženama svih uzrasta. Ovaj metabolički poremećaj često ostaje neprimećen dok ne nastanu ozbiljne posledice, poput povećanog rizika za dijabetes tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno). Pre svega, mnoge žene primete da se masnoće najpre nakupljaju na stomaku. Ako se to dogodi, važno je znati da je insulinska rezistencija čest uzrok, čak i kod onih koje redovno vežbaju.
Kako nastaje insulinska rezistencija i zašto je važna rana reakcija
Naime, insulinska rezistencija nastaje kad ćelije prestanu da reaguju na insulin, hormon koji pomaže da šećer iz krvi uđe u ćelije i proizvodi energiju. Zbog toga telo proizvodi još više insulina, što dodatno otežava rad ćelija. „Danas je insulinska rezistencija stanje koje se podrazumeva. Statistike su poražavajuće. Svaka osoba – uključujući i vrhunske sportiste – koja primeti veću količinu masnog tkiva na stomaku, ima insulinsku rezistenciju“, ističe dr Dejan Čubrilo. Ovaj poremećaj nije trajan, ali se često razvija postepeno. Takođe, mnogi ga ne prepoznaju na vreme, pa dolazi do dodatnih komplikacija.
Simptomi i uzroci: šta žene treba da znaju
Osim povećanja masnoća na stomaku, simptomi mogu biti osećaj umora, neredovan apetit ili česte promene raspoloženja. Glavni uzrok je savremeni način života, posebno nepravilna ishrana bogata šećerima i prerađenim ugljenim hidratima. „Neko je tri meseca preterivao sa unosom šećera, hrane, pirinča, čokolade… Tada se stvara veća količina insulina, koji zapravo ‘otupljuje’ ćelijske kanale za glukozu. Kada ima puno insulina, ćelija zatvara vrata za ulazak šećera“, objašnjava dr Čubrilo. Na taj način, ćelije privremeno prestaju da primaju šećer iz krvi, pa se javlja umor i nakupljanje masnoća.
Praktične preporuke i svakodnevne navike
Ipak, postoje rešenja. „Niko nije osuđen na insulinsku rezistenciju. Ona se leči i sve može da se vrati u normalu. Vrlo je jednostavno. Moramo jesti redovno i više puta dnevno. Nemojte ni da pomišljate na ‘fasting’, autofagiju, to je potpuno promašen način ishrane“, ističe dr Čubrilo. On savetuje da je za žene važno da svakodnevno imaju tri glavna obroka i eventualno dve užine. Osim toga, preporučuje uravnoteženu ishranu sa dosta povrća, integralnim žitaricama i izbegavanje preteranog unosa šećera.
Važnost doručka i uloga hormona
Doručak je, prema rečima dr Dejana Čubrila, najvažniji obrok u danu. „Na engleskom jeziku, doručak je ‘breakfast’, što znači prekinuti post. To je prvi dnevni obrok posle noćnog gladovanja. Svako gladovanje duže od deset sati ugrožava ćeliju“, objašnjava on. Ako preskočite doručak, telo proizvodi hormon stresa kortizol, jer šećer u krvi pada. To dodatno opterećuje organizam i može pogoršati insulinsku rezistenciju.
Kada potražiti pomoć i kako sprečiti komplikacije
Ako primetite promene na stomaku ili simptome poput umora i oscilacija u energiji, važno je da se obratite lekaru radi precizne dijagnoze. Insulinska rezistencija se može držati pod kontrolom uz pomoć pravilne ishrane, redovne fizičke aktivnosti i redovnih medicinskih pregleda. „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.“ Na kraju, redovno kuvanje kod kuće i izbegavanje prerađenih namirnica mogu značajno doprineti zdravlju, što potvrđuje i dr Čubrilo: „Dok u kući nema krčkanja i kiselog kupusa, nema ni zdravlja – mora da se kuva!“