Disekcija aorte je retko, ali izuzetno opasno stanje koje zahteva hitnu reakciju i ranu dijagnozu
Disekcija aorte predstavlja izuzetno ozbiljan hitan slučaj koji se može dogoditi svakome, a naročito ženama starijim od 60 godina. Zbog toga je važno prepoznati rane znake ovog stanja, posebno ako osetite iznenadan i jak bol u grudima ili leđima. Nažalost, disekcija aorte često nastaje iznenada i bez upozorenja. Stručnjaci naglašavaju da brza reakcija može spasiti život.
Kako prepoznati disekciju aorte
Najčešći simptom je iznenadan, veoma jak bol koji pacijentkinje opisuju kao cepanje ili kidanje, lokalizovan u grudima, leđima ili između lopatica. Međutim, bol se može proširiti i na vrat ili stomak, posebno ako je zahvaćen donji deo aorte. Pored toga, moguće je osetiti otežano disanje, hladan znoj, iznenadnu slabost jedne strane tela, probleme sa govorom ili nesvesticu. Osim toga, ponekad se javlja slab ili nejednak puls između ruku, kao i nagli pad krvnog pritiska.
Zašto je ovaj zdravstveni problem posebno važan za žene
Iako se disekcija aorte može javiti kod mlađih osoba, najčešće pogađa ljude starije od 60 godina. Žene u ovom uzrastu, naročito one sa povišenim krvnim pritiskom, pušenjem ili porodičnom istorijom bolesti krvnih sudova, imaju povećan rizik. Dugotrajno visok pritisak slabi zid aorte i može dovesti do njenog pucanja. Međutim, urođene bolesti vezivnog tkiva, kao što su Marfanov sindrom ili Loeys-Dietz sindrom, takođe mogu igrati ulogu.
Šta se dešava u telu pri disekciji aorte
Zid aorte sastoji se od više slojeva. Kada unutrašnji sloj pukne, krv pod pritiskom prodire između slojeva i stvara lažni kanal. Kao rezultat toga, dotok krvi do vitalnih organa može biti ozbiljno poremećen. Nastaju komplikacije poput moždanog udara, infarkta, otkazivanja bubrega ili čak iznenadne smrti.Dr Ana Jovanović, kardiolog, ističe: „Disekcija aorte je jedno od najhitnijih stanja u kardiologiji. Svaka minuta je važna za spasavanje života.“
Koje žene su najugroženije i šta mogu da urade
Osim godina i povišenog krvnog pritiska, faktori rizika uključuju pušenje, aterosklerozu (zadebljanje i suženje krvnih sudova), urođene anomalije aorte, prethodne aneurizme i pozitivnu porodičnu anamnezu. Ipak, redovne kontrole krvnog pritiska, zdrav način života i odustajanje od pušenja mogu značajno smanjiti rizik. Pre svega, važno je obratiti pažnju na simptome. Ako osetite iznenadan, jak bol u grudima ili leđima, ne čekajte da prođe. Odmah pozovite Hitnu pomoć.
Kada potražiti pomoć i šta dalje
Na kraju, rana dijagnoza i brza reakcija mogu spasiti život. Lekari podsećaju: „Kod simptoma kao što su nagli bol u grudima ili leđima, odmah reagujte. Ne smete čekati da bol prođe sam od sebe.“ Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.