Iako grip najčešće prolazi bez težih posledica, komplikacije mogu biti smrtonosne za rizične grupe
Desetine miliona ljudi širom sveta svake godine obole od sezonskog gripa. Većina se oporavi za dve nedelje bez većih problema. Ipak, pitanje da li grip može biti smrtonosan i kada grip postaje opasan po život, posebno je važno za žene koje brinu o sebi i porodici.
Pre svega, grip je virusna infekcija koja može izazvati ozbiljne komplikacije, posebno kod osoba sa hroničnim bolestima, dece i trudnica. Prema podacima, svake godine između 6.300 i 52.000 ljudi u Sjedinjenim Državama umre od posledica gripa. I u Srbiji se beleže teški slučajevi, naročito tokom zime.
Kako grip može biti opasan po život?
Iako većina ljudi grip preleži kod kuće, postoje situacije kada bolest može dovesti do smrtonosnih komplikacija. Pre svega, komplikacije najčešće nastaju kod osoba sa oslabljenim imunitetom, kao i kod žena sa hroničnim bolestima srca, pluća ili dijabetesa. Takođe, deca mlađa od pet godina, starije osobe i trudnice posebno su u riziku.
Najčešće komplikacije su upala pluća (pneumonija), sepsa (opasna reakcija organizma na infekciju), pogoršanje srčanih bolesti i ozbiljni problemi sa disanjem. Upala pluća može nastati direktno zbog virusa ili kao posledica bakterijske infekcije nakon gripa. Sepsa podrazumeva preteranu reakciju imunog sistema koja može oštetiti organe. Na kraju, grip može izazvati pogoršanje astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća kod žena koje već imaju te probleme.
Kada grip postaje opasan po život: znaci upozorenja
Važno je na vreme prepoznati simptome koji ukazuju da grip prelazi u teži oblik. Ako se nakon početnog poboljšanja simptomi iznenada vrate i pojačaju, to može biti znak komplikacija. Zbog toga, žene treba da obrate pažnju na otežano disanje, bol u grudima, plavičastu kožu ili usne, konfuziju, povraćanje koje ne prestaje i visoku temperaturu koja traje duže od tri dana.
Dr Dhatri Kotekal, specijalista za infektivne bolesti iz Cleveland Clinic, ističe: „Da, virus gripa može biti smrtonosan. Najveći rizik imaju osobe sa hroničnim bolestima, ali i potpuno zdravi ljudi ponekad razviju teške komplikacije.“ Ona dodaje: „Borba protiv infekcije stvara veliki stres za organizam, što može dovesti do opasnih posledica.“
Šta žene mogu da učine za prevenciju i zaštitu?
Redovno pranje ruku, izbegavanje kontakta sa bolesnim osobama i jačanje imuniteta su osnovne mere prevencije. Vakcinacija protiv gripa preporučuje se svake godine, posebno ženama koje su trudne ili imaju hronične bolesti. Takođe, važno je ne potcenjivati simptome i pravovremeno potražiti medicinsku pomoć ako se stanje pogorša.
Zapravo, i potpuno zdrave žene mogu doživeti teži oblik gripa, iako je to ređe. Tokom hospitalizacije se ponekad otkriju i druge bolesti, kao što su problemi sa krvnim pritiskom ili zgrušavanjem krvi, koje ranije nisu bile dijagnostikovane.
Važnost pravovremene reakcije i kada potražiti lekara
Najvažnije je ne čekati da se ozbiljni simptomi sami povuku. Ako se pojave znaci kao što su otežano disanje, bol u grudima, zbunjenost ili trajno povraćanje, odmah se javite lekaru. Pored toga, deca, trudnice i starije osobe treba da zatraže pomoć i kod blažih simptoma.
Na kraju, grip je bolest koja se najčešće uspešno leči kod kuće, ali je važno prepoznati kada grip postaje opasan po život. Pravilna informisanost, preventivne mere i pravovremena reakcija ključ su očuvanja zdravlja, posebno za žene koje često brinu ne samo o sebi već i o porodici.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.