Brzo prepoznavanje razlike pomaže ženi da spreči ozbiljne komplikacije i zatraži pravu pomoć
Atrijalna fibrilacija i anksioznost često izazivaju slične simptome, kao što su ubrzan rad srca, osećaj preskakanja, nedostatak vazduha i nelagodnost u grudima. Mnoge žene mogu da pogreše i pomisle da je u pitanju napad panike, iako se zapravo radi o ozbiljnom poremećaju srčanog ritma. Pre svega, važno je znati da atrijalna fibrilacija povećava rizik od krvnih ugrušaka i moždanog udara, što može imati ozbiljne posledice na zdravlje.
Zašto je važno razlikovati atrijalnu fibrilaciju i anksioznost
Ove dve tegobe mogu da se jave zajedno ili odvojeno, a simptomi često zbunjuju. Takođe, stres i jaka anksioznost ponekad mogu biti okidač za aritmiju kod žena koje već imaju faktore rizika. Ipak, dosadašnja istraživanja nisu dokazala da anksioznost sama po sebi izaziva atrijalnu fibrilaciju. Međutim, žene sa ovim srčanim poremećajem često osećaju strah i zabrinutost zbog nepredvidivih epizoda nepravilnog rada srca. Pored toga, treba znati da kontrola stresa i dalje ima važnu ulogu u zaštiti zdravlja, posebno kod onih koje već imaju druge kardiovaskularne faktore rizika.
Kako zapravo nastaje atrijalna fibrilacija
Kod atrijalne fibrilacije, pretkomore srca (gornje srčane komore) ne rade pravilno i ritam je neusklađen. Električni impulsi postaju haotični, pa srce kuca nepravilno i često prebrzo. Kao rezultat, krv se može zadržavati u srcu, što povećava mogućnost stvaranja krvnog ugruška. Ako ugrušak stigne do mozga, može nastati moždani udar. Atrijalna fibrilacija ne izgleda isto kod svih žena. Kod nekih se javlja povremeno i spontano prestaje (paroksizmalna forma), dok kod drugih traje duže ili postaje hronična.
Kako da žene prepoznaju šta im se dešava
Osim ubrzanog rada srca, kod anksioznosti se često javljaju pojačano znojenje i osećaj nesanice. S druge strane, atrijalna fibrilacija može biti praćena osećajem slabosti, vrtoglavicom i naglim padom energije. Ipak, samo simptomi često nisu dovoljni za tačno razlikovanje ova dva stanja. Zbog toga je važno da svaka žena koja primeti slične tegobe potraži savet lekara. Na taj način može se na vreme ustanoviti pravi uzrok i sprečiti ozbiljne posledice.
Izjave stručnjaka i preporuke ženama
„Atrijalna fibrilacija može da bude ozbiljan problem, posebno kod žena sa visokim pritiskom ili dijabetesom. Preporučujem da svaka pacijentkinja koja ima ubrzan ili nepravilan rad srca potraži stručnu pomoć“, ističe dr Ivana Petrović, kardiolog. Ona dodaje: „Ne treba potceniti ni uticaj stresa, ali je važno uraditi EKG i proveriti srce, kako bi se isključilo prisustvo aritmije“.
Praktični saveti za žene: kada potražiti pomoć
Ako osetite iznenadne ili ponovljene epizode ubrzanog rada srca, naročito u kombinaciji sa vrtoglavicom, bolom u grudima ili gubitkom daha, odmah se obratite lekaru. Takođe, ako imate već utvrđene faktore rizika, kao što su visok krvni pritisak, šećerna bolest ili ste stariji od 50 godina, posebno obratite pažnju na ovakve simptome. Na kraju, važno je napomenuti: za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Samo stručna procena može da utvrdi pravi uzrok i spreči ozbiljne komplikacije.