Ujed krpelja može pokrenuti alergijsku reakciju na crveno meso, a simptomi se javljaju sa zakašnjenjem
Mnoge žene su svesne da krpelji prenose opasne bolesti kao što je lajmska bolest. Međutim, u poslednje vreme stručnjaci upozoravaju na još jedan zdravstveni problem povezan sa ovim insektima. Krpelji mogu izazvati takozvani alfa-gal sindrom (alergija na meso sisara), čije posledice mogu biti ozbiljne, a simptomi često ostaju neprepoznati danima ili čak mesecima nakon ugriza. Ova alergija zahvata osobe svih godina, a posebno zabrinjava žene jer simptomi mogu biti veoma izraženi i ometati svakodnevni život.
Alfa-gal sindrom nastaje kada imuni sistem počne preterano da reaguje na šećer alfa-gal, koji se nalazi u mesu životinja kao što su krava, svinja i ovca. Kada krpelj ugrize osobu, ovaj šećer može direktno ući u krvotok. Kao rezultat toga, imuni sistem počinje da proizvodi antitela, što može izazvati alergijsku reakciju svaki put kada nakon toga pojedete crveno meso ili mlečne proizvode. Važno je napomenuti da ova alergija ne obuhvata konzumaciju piletine, ćuretine, jaja ili morskih plodova.
Simptomi i kako ih prepoznati kod žena
Zanimljivo je da se simptomi alfa-gal sindroma često javljaju sa velikim zakašnjenjem. Reakcija može nastupiti tek nekoliko sati nakon obroka, što otežava prepoznavanje uzroka. Najčešći simptomi uključuju osip, svrab, otok, probleme sa varenjem, nadutost i nelagodnost u stomaku. U težim slučajevima može se javiti anafilaksija, što podrazumeva ozbiljno oticanje, otežano disanje i šok. “Osoba može da pojede meso uveče, a zatim se tokom noći probudi sa snažnim simptomima. Zbog toga je pacijentima i lekarima teško da povežu alergijsku reakciju sa hranom koja je pojedena nekoliko sati ranije”, objašnjava Marianne van Hage, profesor kliničke imunologije.
Pored toga, simptomi se mogu pogoršavati izlaganjem novim ugrizima krpelja. Žene koje često borave u prirodi ili žive na selu treba da budu posebno oprezne tokom proleća i leta, kada su krpelji najaktivniji.
Kako se postavlja dijagnoza i koja je uloga prevencije
Dijagnoza alfa-gal sindroma postavlja se na osnovu krvnog testa kojim se meri nivo IgE antitela specifičnih za alfa-gal. Ipak, sama laboratorijska analiza nije dovoljna. Neophodno je da postoje i stvarni simptomi. “Test krvi je veoma koristan, ali ne može da bude jedini kriterijum za dijagnozu. Potrebni su i stvarni simptomi jer u alergologiji često nailazimo na lažno pozitivne rezultate”, ističe dr Scott Commins, istraživač alfa-gal sindroma.
Kod nekih pacijentkinja alergija s vremenom može da oslabi ili potpuno nestane, ali kod većine ostaje trajna potreba za izbegavanjem određenih namirnica. Otprilike 15 do 20 odsto obolelih vremenom izgubi alergiju.
Šta ovo znači za žene i kako se zaštititi
Za žene koje primete neobične simptome nakon boravka u prirodi ili nakon obroka sa crvenim mesom, važno je da na vreme potraže medicinsku pomoć. Najbolje je da se posavetujete sa alergologom i da redovno pratite simptome. Osim toga, preporučuje se nošenje zaštitne odeće tokom boravka u prirodi, korišćenje sredstava protiv insekata i pažljivo pregledanje kože nakon povratka kući.
Na kraju, iako alfa-gal sindrom nije čest kao druge bolesti koje prenose krpelji, važno je biti obazriv i upoznat sa simptomima. Zbog toga je prevencija ključna, a svaka sumnja na alergiju zahteva odlazak kod lekara. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.