Rani životni periodi oblikuju rizik od demencije, a promene u navikama u mladosti mogu napraviti veliku razliku
Demencija je ozbiljan zdravstveni problem koji najčešće pogađa starije žene, ali njeni uzroci mogu nastati mnogo ranije nego što se pretpostavlja. Novo istraživanje sprovedeno tokom 2023. i 2024. godine u Švedskoj, Češkoj i još 15 zemalja pokazuje da koreni ovog stanja leže još u detinjstvu, pa čak i u trudnoći. Zbog toga je rana prevencija od ključnog značaja za očuvanje zdravlja mozga u kasnijim godinama.
Istraživači iz Globalnog instituta za zdravlje mozga analizirali su navike i zdravstvene faktore kod mladih između 18 i 39 godina. Pre svega, otkrili su da određeni faktori rizika postoje još pre rođenja. Na primer, trudnoća sa blizancima ili razmak između trudnoća, kao i trudnoća posle 35. godine, mogu uticati na rizik od demencije kasnije u životu. Ipak, mnogi drugi faktori se mogu kontrolisati i menjati.
Navike iz mladosti utiču na mozak tokom života
Osim toga, period detinjstva i mladosti je ključan za formiranje zdravih navika koje smanjuju rizik od demencije. Glavni rizični faktori uključuju prekomerno konzumiranje alkohola, pušenje, nedovoljnu fizičku aktivnost i socijalnu izolaciju. S druge strane, spoljašnji uticaji poput zagađenja, povreda glave, kao i gubitak sluha ili vida, dodatno povećavaju rizik. Nizak nivo obrazovanja takođe je označen kao bitan faktor.
Zdravstveni problemi poput gojaznosti, dijabetesa (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno), visokog krvnog pritiska i lošeg holesterola često su povezani sa stilom života. Depresija je još jedan faktor koji može povećati rizik od demencije u starosti.
Neurolog Frančeska Farina ističe: „Mladost predstavlja ključni period u kojem možemo značajno smanjiti rizik od demencije kasnije u životu. Pravilnom ishranom, redovnim vežbanjem i izbegavanjem štetnih navika ulažemo u zdravlje svog mozga.“
Detinjstvo ostavlja dugoročne tragove
Najnovije studije pokazuju da razlike u kognitivnim sposobnostima u starosti često potiču još iz detinjstva. Zapravo, mentalna sposobnost u 70. godini često je slična onoj koju je osoba imala sa 11 godina. To znači da, osim trenutnog načina života, i rani faktori i iskustva imaju dugotrajan uticaj na zdravlje mozga.
Kao rezultat toga, stručnjaci savetuju roditeljima da obrate pažnju na razvojne faze deteta, podstičući učenje, fizičku aktivnost i zdravu ishranu. Takođe, preporučuje se izbegavanje izlaganja dece pasivnom pušenju, zagađenju i drugim rizičnim faktorima iz okoline.
Šta možete učiniti za prevenciju
Za žene je važno da razumeju svoj rizik i prepoznaju značaj zdravih navika u svakom životnom dobu. Redovno vežbanje, uravnotežena ishrana, izbegavanje pušenja i alkohola, kao i održavanje društvenih kontakata, mogu smanjiti rizik od demencije. Ukoliko imate zdravstvene probleme poput visokog pritiska, dijabetesa ili depresije, obavezno se obratite lekaru radi saveta i lečenja.
Na kraju, rana prevencija i briga o mentalnom zdravlju donose dugoročne koristi. „Način života koji odaberemo u mladosti gradi temelje za zdravlje mozga u starosti“, naglašava dr Frančeska Farina.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.