Nevidljive povrede često ostavljaju dublje posledice na žensko zdravlje nego telesni bol – kako ih prepoznati i tražiti pomoć
Psihičko i emocionalno nasilje u partnerskim odnosima često ostaje neprepoznato i neprijavljeno, iako može imati ozbiljne posledice po zdravlje žena svih starosnih dobi. U Srbiji, gde su predrasude o mentalnom zdravlju još uvek prisutne, žrtve češće traže pomoć zbog fizičkih simptoma, dok pravi uzrok – stres i emocionalna povređenost – često ostaje skriven.
Psihološko nasilje može uključivati ponižavanje, izolaciju, ljubomoru, verbalne uvrede i ograničavanje socijalnih kontakata. Iako nemaju uvek vidljive tragove, ovakva ponašanja narušavaju osećaj samopoštovanja, sigurnosti i mentalnog zdravlja. Dugotrajno izlaganje stresu uzrokuje poremećaje u radu autonomnog nervnog sistema, što može dovesti do problema sa varenjem, štitnom žlezdom, visokim pritiskom ili kožnim bolestima. Istraživanja pokazuju povezanost između izloženosti nasilju i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, pa čak i karcinoma. Posebno zabrinjava što deca koja odrastaju u okruženju nasilja češće razvijaju zdravstvene probleme, poput astme.
Mnoge žene, usled dugogodišnjih stereotipa, doživljavaju da je njihova uloga da trpe i štite porodicu, a nasilje vide kao „normalan“ deo odnosa. Osećaj bespomoćnosti i krivice često ih sprečava da zatraže pomoć ili podele iskustva sa najbližima. “Naučena bespomoćnost je najčešći razlog zbog kojeg žene ostaju u nasilnim vezama i ne traže podršku”, ističe psihološkinja Olga-Lola Ninković. „Često se tek kada je život ozbiljno ugrožen, žrtve odlučuju na raskid odnosa.”
Zdrava veza podrazumeva međusobno poštovanje, razumevanje, toleranciju i otvoren razgovor o potrebama. Nasilno ponašanje, čak i kada je reč samo o ljubomori ili kritikama, nikada ne treba opravdavati ili minimizirati. Periodi bez nasilja, takozvane “faze medenog meseca”, mogu prevariti žrtvu da poveruje kako je situacija prolazna ili čak izraz ljubavi, ali su deo obrasca kontrole i ponižavanja.
Saveti za žene koje prepoznaju znake psihičkog nasilja: obratite pažnju na svoje emocije i fizičko stanje, poverite se osobi od poverenja ili stručnjaku, ne okrivljujte sebe za ponašanje partnera i zatražite pomoć u centrima za socijalni rad, savetovalištima ili kod lekara. Multidisciplinarni pristup – medicinska, psihološka i socijalna podrška – ključan je za oporavak i povratak samopouzdanja.
Kampanje koje podržavaju stručna udruženja i organizacije za zaštitu žena nastoje da razbiju štetne narative i osnaže žene da prepoznaju i prekinu ciklus nasilja. Pozivaju društvo da podrži žrtve i zajedno doprinese stvaranju zdravijeg i pravednijeg okruženja za sve.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.