Razumevanje simptoma, uzroka i rizika dva oblika kardiomiopatije može pomoći u pravovremenom prepoznavanju i prevenciji ozbiljnih srčanih problema
Dilatativna i hipertrofična kardiomiopatija su dva različita oboljenja srca koja mogu pogoditi žene svih životnih doba, ali posebno su značajna za žene srednjih i starijih godina, kao i za one sa porodičnom istorijom srčanih bolesti. Prepoznavanje razlika između ovih stanja važno je za pravovremeno reagovanje i smanjenje rizika od komplikacija.
Dilatativna kardiomiopatija (DKM) karakteriše se proširenjem i slabljenjem zida leve komore, glavne komore koja pumpa krv kroz telo. Ovaj mišić postaje tanji i slabiji, što otežava srcu da efikasno pumpa krv. S druge strane, hipertrofična kardiomiopatija (HKM) dovodi do zadebljanja zida leve komore bez proporcionalnog uvećanja celog srca, čime se prostor za krv može smanjiti i srce teže opušta između otkucaja.
Oba stanja mogu izazvati slične simptome: otežano disanje, umor, bol u grudima, oticanje, vrtoglavicu i nepravilne otkucaje srca. Ovi simptomi se obično pogoršavaju tokom fizičke aktivnosti. “Iako se simptomi mogu preklapati, mehanizmi koji ih uzrokuju su različiti i zahtevaju specifičan pristup lečenju i praćenju”, naglašava dr Wilson Tang, kardiolog. On objašnjava da srce kod DKM-a pokušava da kompenzuje slabost tako što se širi, dok kod HKM-a zid postaje debeo i krut, što može suziti put kojim krv izlazi iz srca.
Uzroci ovih stanja su raznovrsni. Dilatativna kardiomiopatija može biti nasledna ili stečena tokom života, a rizični faktori uključuju virusne infekcije, preteranu upotrebu alkohola, određene terapije, nekontrolisani visok krvni pritisak, trudnoću i autoimune bolesti. “Jedan od šest slučajeva DKM povezan je sa genetskim faktorima, dok kombinacija gena i faktora iz okoline može značajno povećati rizik”, navodi dr Tang.
Hipertrofična kardiomiopatija je češće nasledna – više od polovine slučajeva povezano je sa poznatim genetskim promenama. Zato je važno obratiti pažnju na porodičnu istoriju bolesti i, ukoliko postoji sumnja ili simptomi, potražiti savet kardiologa.
Za žene, pravovremeno prepoznavanje simptoma i redovni pregledi mogu biti ključni za očuvanje zdravlja. Ako primetite otežano disanje, neobjašnjiv umor ili promene u ritmu srca, obavezno se obratite lekaru. Lečenje ovih stanja obično podrazumeva kombinaciju lekova, praćenje načina života i, po potrebi, intervencije koje preporuči specijalista.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.