Novo dansko istraživanje otkriva da miran deo doma može smanjiti negativan uticaj buke na zdravlje mozga
Saobraćajna buka povećava rizik od Parkinsonove bolesti kod ljudi koji žive blizu prometnih saobraćajnica, pokazala je najveća studija ovog tipa iz Danske. Istraživači iz Danish Cancer Institute u Kopenhagenu pratili su više od tri miliona ljudi starijih od 40 godina između 2000. i 2017. godine. Njihovi rezultati ukazuju da dugotrajno izlaganje saobraćajnom zvuku može povećati rizik od razvoja Parkinsonove bolesti, ozbiljnog neurološkog poremećaja, kod oba pola. Međutim, žene često duže borave kod kuće i mogu biti posebno izložene ovoj opasnosti.
Parkinsonova bolest (bolest koja utiče na pokrete i koordinaciju zbog propadanja nervnih ćelija koje proizvode dopamin) pogađa više od 11 miliona ljudi širom sveta. Očekuje se da će se ovaj broj udvostručiti u narednim decenijama. Pre svega, ovaj podatak naglašava značaj preventivnih mera, posebno za žene koje žive u urbanim sredinama sa visokim nivoom buke.
Utiče li raspored doma na rizik od Parkinsonove bolesti?
Istraživanje je pokazalo da se rizik od Parkinsonove bolesti povećava za oko 3% sa svakim porastom buke od 11 decibela na najizloženijoj strani kuće. Na manje izloženoj, mirnijoj strani doma, rizik raste za oko 4% na svakih dodatnih 9 decibela buke. Međutim, studija je otkrila i jednu ohrabrujuću činjenicu. Ako je jedna strana kuće najmanje 10 decibela tiša od druge, taj deo doma može delovati kao zaštitni „tampon“ koji ublažava štetni uticaj buke. Zbog toga, žene koje brinu o svom zdravlju trebalo bi da paze na raspored prostorija i biraju spavaće sobe ili mesta za odmor na mirnijoj strani stana ili kuće.
Zapravo, ljudi koji nemaju mirnu stranu doma izloženi su stalnoj buci, posebno noću. To može dodatno poremetiti san i povećati nivo stresa. Takođe, rezultati istraživanja bili su jednaki bez obzira na pol, obrazovanje, prihode ili gustinu naseljenosti. Osim toga, autori studije veruju da su rezultati biološki logični, jer hronična buka može izazvati poremećaje sna i stresne reakcije u telu.
Kako saobraćajna buka utiče na zdravlje mozga?
Kada je reč o mehanizmu, naučnici objašnjavaju da saobraćajna buka može izazvati „neuroinflamaciju“ (zapaljenje nervnog sistema) i oksidativni stres (oštećenje ćelija zbog slobodnih radikala) u mozgu. To je posebno izraženo u delovima mozga odgovornim za proizvodnju dopamina, čiji gubitak uzrokuje Parkinsonovu bolest. Takođe, poremećen san dodatno opterećuje mozak i povećava rizik od neurodegenerativnih bolesti.
Dr Fernando Alonso Frech, neurolog iz HM CINAC Comprehensive Neuroscience Center, ističe: „Identifikacija potencijalno izmenjivih faktora životne sredine prioritet je javnog zdravlja.“ On dodaje da je „veliki deo stanovništva izložen saobraćajnoj buci, što znači da njen uticaj na javno zdravlje može biti značajan.“ Zbog toga je, prema njegovim rečima, ključno razvijati politike za smanjenje buke u gradovima: „Rezultati potvrđuju važnost urbanističkog planiranja, stvaranja barijera protiv buke i dizajniranja stambenih objekata sa mirnim prostorima za odmor.“
Šta žene mogu da preduzmu za zdravlje mozga?
Konačno, iako je teško potpuno izbeći saobraćajnu buku, određene strategije mogu pomoći. Prvo, preporučuje se postavljanje spavaće sobe i prostora za odmor na mirnoj strani doma. Zatim, korišćenje zavesa ili dvostrukih prozora može smanjiti nivo buke u enterijeru. Takođe, redovno praktikovanje tehnika opuštanja i briga o zdravom snu mogu dodatno zaštititi mozak.
Osim toga, važno je znati da pravovremeno prepoznavanje i izbegavanje stresora doprinosi opštem zdravlju. Za svaku ženu koja živi u bučnim urbanim sredinama ovi nalazi mogu biti podsticaj da obrati pažnju na zaštitu svog mentalnog i neurološkog zdravlja.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.