Pilot-studija pokazuje da promene u ishrani mogu doprineti blažim simptomima depresije i anksioznosti
Nova pilot-studija pruža ohrabrujuće informacije o tome kako smanjen unos ultraprerađene hrane može uticati na simptome depresije kod žena. Istraživači su analizirali grupu od 20 osoba, uglavnom žena, prosečne starosti 44 godine, koje su imale dijagnozu depresije i visok unos ultraprerađene hrane. Tokom ove studije, koja je sprovedena u SAD, učesnici su u periodu od nekoliko nedelja značajno smanjili unos ovakve hrane — preko 85 odsto. Kao rezultat, zabeležili su blaže simptome depresije i anksioznosti. Upravo fokus_keyphrase „smanjen unos ultraprerađene hrane“ ističe se kao ključni deo ove teme.
Važno je napomenuti da simptomi depresije nisu nestali, ali su rezultati na standardizovanim skalama za procenu depresije, poput PHQ-9, bili niži tokom perioda sa manje ultraprerađene hrane. Na primer, prosečan rezultat bio je 8,68 uobičajenom ishranom, dok je tokom ishrane sa manje ovakvih proizvoda pao na 5,53. S druge strane, učesnici su izjavili da im je ovakav način ishrane bio prihvatljiv i izvodljiv.
Kako smanjen unos ultraprerađene hrane utiče na svakodnevni život žena
Ultraprerađena hrana obuhvata industrijske proizvode bogate aditivima, poput gaziranih pića, industrijskih grickalica, slatkiša, nekih kobasica i peciva. Mnoge žene se, zbog brzog tempa života, često oslanjaju na ovakve namirnice jer olakšavaju pripremu obroka. Međutim, sve više studija povezuje redovnu konzumaciju ultraprerađene hrane sa pogoršanjem mentalnog zdravlja, naročito kod žena koje su podložnije promenama raspoloženja.
Osim toga, ova studija naglašava da nije svaka prerađena namirnica loša. Zamrznuto povrće, konzervirani pasulj ili običan jogurt mogu biti deo zdrave ishrane. Dijatetičarka Michelle Routhenstein ističe: „Odluke o hrani ne treba da se zasnivaju samo na oznaci ‘prerađeno’ ili ‘neprerađeno’. Važno je gledati nutritivnu vrednost i celokupan obrazac ishrane.”
Simptomi depresije i promena jelovnika: šta žene treba da znaju
Istraživači su učesnicima savetovali da ne menjaju lekove, psihoterapiju, fizičku aktivnost ni navike spavanja tokom trajanja studije. Takođe, svaka osoba je prošla kroz dve faze: jednu sa uobičajenom ishranom i drugu sa znatno manje ultraprerađene hrane. Redosled je određivan nasumično, što daje dodatnu pouzdanost rezultatima. Kao rezultat, tokom faze sa smanjenim unosom ultraprerađene hrane, simptomi depresije i anksioznosti su bili blaži.
Ipak, autori studije upozoravaju da ovakva ishrana može biti korisna kao dodatna mera, ali ne zamenjuje lekarsku terapiju. S druge strane, žene koje brinu o svom mentalnom zdravlju mogu pokušati da postepeno smanje konzumaciju ultraprerađenih proizvoda i obogate jelovnik prirodnim namirnicama, poput voća, povrća i integralnih žitarica.
Michelle Routhenstein dodaje: „Praktičnost je važna, ali nutritivna vrednost mora biti u prvom planu. Izbalansirana ishrana može pozitivno uticati na mentalno zdravlje.”
Praktični saveti i važna napomena za žene
Konačno, iako su rezultati studije ohrabrujući, važno je tumačiti ih sa oprezom jer je ispitano samo 20 osoba, a podaci o ishrani su samoprijavljeni. Međutim, ako ste zabrinuti zbog simptoma depresije ili anksioznosti, razmislite o smanjenju ultraprerađene hrane u svakodnevnom jelovniku. Štaviše, konsultujte se sa stručnjakom — nutricionistom ili psihijatrom — pre nego što napravite veće promene u ishrani.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.