Blagi bol, umor ili mučnina mogu biti znakovi srčanog udara, posebno kod žena.
Srčani udar kod žena često ne izgleda kao u filmovima, pa je važno znati koji simptomi zahtevaju hitnu reakciju. U Srbiji, ali i širom sveta, žene mogu iskusiti vrlo blage ili nespecifične znake srčanog udara, poput blagog pritiska u grudima, umora ili mučnine. Zbog toga mnoge žene kasno prepoznaju problem i ne potraže pomoć na vreme, što može imati ozbiljne posledice za zdravlje.
Simptomi srčanog udara kod žena
Umesto snažnog bola u grudima, žene često osećaju pritisak, nelagodnost ili stezanje u središtu grudi. Tegobe mogu biti blage, pojavljivati se i povlačiti, ili se širiti u leđa, ramena, vrat i vilicu. Pored toga, neki imaju osećaj pečenja ili simptome slične lošem varenju, pa ih pogrešno pripisuju probavnim smetnjama. Međutim, iznenadna slabost, hladan znoj, vrtoglavica ili otežano disanje mogu biti jasni znaci upozorenja. Nažalost, žene često ove simptome povezuju sa stresom, umorom ili hormonskim promenama.
Zašto su simptomi drugačiji kod žena?
Iako su bol i pritisak u grudima najčešći znakovi, kod žena se srčani udar često javlja sa atipičnim simptomima. Osim toga, blagi ili neobjašnjivi umor i osećaj slabosti mogu trajati danima pre samog napada. Zbog toga je važno obratiti pažnju na svaku iznenadnu promenu zdravstvenog stanja, posebno ako se simptomi pojave bez jasnog razloga ili se pogoršavaju tokom odmora.
Kada je vreme za hitnu reakciju?
Ako primetite srčani udar ili sumnjate na njegove simptome, odmah pozovite hitnu pomoć na broj 194 u Srbiji ili 112 u regionima gde je dostupan. Nemojte čekati da bol prođe, niti sami voziti do bolnice. Prekinite fizičku aktivnost, sedite i pokušajte da mirno dišete dok ne stigne medicinski tim. Ne uzimajte lekove na svoju ruku, osim ako vam to ne preporuči lekar putem telefona.
Izjave stručnjaka i praktični saveti
Kardiolog dr Ana Petrović ističe: „Mnoge žene ne shvataju ozbiljno prve simptome srčanog udara. Svaka nova nelagodnost u grudima, praćena umorom, mučninom ili otežanim disanjem, zahteva hitnu procenu stručnjaka.“ Takođe, dr Petrović savetuje: „Nemojte zanemarivati promene, čak i ako nemate jak bol. Brza reakcija može sačuvati srčani mišić i spasiti život.“
Šta žene mogu da urade za prevenciju
Redovne kontrole kod lekara, zdrava ishrana i fizička aktivnost smanjuju rizik od srčanih bolesti. Pored toga, važno je prepoznati faktore rizika kao što su visok krvni pritisak, dijabetes (poremećaj nivoa šećera u krvi) i gojaznost. Ako u porodici postoji istorija srčanih bolesti, obavezno pomenite to svom lekaru. Konačno, ne odlažite posetu lekaru ni kada niste sigurni da je u pitanju srčani udar. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.