Poremećaj ishrane koji nije povezan sa kilogramima, već sa svakodnevnim životom i mentalnim zdravljem
U poslednje četiri godine, broj dijagnoza poremećaja ishrane poznatog kao ARFID (izbegavajući/restriktivni poremećaj unosa hrane) porastao je čak 305 odsto. Ovaj poremećaj najčešće pogađa decu, ali i odrasle žene sve češće prepoznaju simptome. Za razliku od drugih poremećaja ishrane, ARFID nema veze sa željom za mršavljenjem ili slikom o telu. Umesto toga, osobe sa ovim poremećajem doživljavaju jak stres, strah ili nelagodnost u vezi sa određenim ukusima, teksturama ili izgledom hrane.
Na primer, Cassidy Arvidson, danas 29-godišnjakinja, godinama je izbegavala hranu koja joj nije delovala ‘sigurno’. Zbog toga je često preskakala druženja ili jela unapred, samo da ne bi morala da se suoči sa nepoznatim jelima. Iako su joj mnogi govorili da je samo izbirljiva, konačnu dijagnozu ARFID dobila je tek sa 25 godina. Pre toga nije znala da ovakav poremećaj uopšte postoji.
Kako prepoznati razliku između izbirljivosti i ARFID poremećaja
Za mnoge žene, izbegavanje određene hrane deluje kao bezazlena navika. Međutim, kod ARFID poremećaja, posledice mogu biti ozbiljne. Osobe gube telesnu težinu, imaju nedostatak nutrijenata i često se povlače iz društva. Pre svega, važno je razumeti da ovaj poremećaj nije prolazna faza.
Psihološkinja Angela Derrick objašnjava: „Dugo nismo imali naziv za ovakvo stanje. Ljudi su često slušali da su preosetljivi ili da bi trebalo samo da ‘pojedu to što im je ponuđeno’. Sada znamo da je u pitanju ozbiljan poremećaj koji zahteva razumevanje i podršku.”
Takođe, ARFID se od izbirljivosti razlikuje po tome što utiče na zdravlje i svakodnevno funkcionisanje. Osobe s ovim poremećajem mogu imati fizičke i emocionalne posledice zbog ograničenog izbora hrane.
Šta ovo znači za žene i kako potražiti pomoć
Za razliku od poremećaja kao što su anoreksija ili bulimija, ARFID najčešće nije prepoznat u ranom detinjstvu. Međutim, žene često primete simptome tek u odraslom dobu, kada posledice postanu ozbiljnije. Ako prepoznajete da izbegavate hranu zbog straha, nelagodnosti ili intenzivne neprijatnosti, važno je da znate da niste same.
Psihijatrica Christina Ni ističe: „ARFID nije hir, već realan problem mentalnog zdravlja. Potrebno je stručnu pomoć tražiti što ranije, kako bi posledice po zdravlje bile što blaže.” Osim toga, mnogi stručnjaci preporučuju kombinaciju psihoterapije i podrške bliskih osoba.
U međuvremenu, stručnjaci savetuju da vodite dnevnik ishrane, obratite pažnju na obrasce izbegavanja hrane i razgovarate sa lekarom ako sumnjate na ARFID. Na kraju, pravovremeno prepoznavanje i podrška mogu značajno poboljšati kvalitet života.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.