Naučna studija otkriva da društvene veze i svesnost igraju ključnu ulogu u dobrobiti adolescentkinja
Najnovije istraživanje sa University of the Sunshine Coast pokazuje da za mentalno zdravlje tinejdžerki nije dovoljno osloniti se samo na „sveto trojstvo“ navika – san, ishranu i fizičku aktivnost. Naučnici su pratili više od 1.000 devojaka uzrasta od 12 do 17 godina tokom pet godina. Oni su otkrili da tinejdžerke koje gaje snažne društvene veze i razvijaju svesnost (mindfulness – veština pažljivog prisustva u trenutku) imaju znatno bolje mentalno zdravlje i niži nivo stresa. Fokus_keyphrase ‘mentalno zdravlje tinejdžerki’ nalazi se odmah na početku jer upravo ovaj problem najviše pogađa mlade žene u najosetljivijem životnom periodu.
Međutim, utvrđeno je da adolescentkinje koje neguju više zaštitnih faktora u svakodnevici – uključujući zdrave navike, društvenu podršku i svesnost – češće prijavljuju dobro psihičko blagostanje. Osim toga, simptomi stresa kod njih su znatno ređi, čak i kada su ranije imale poteškoće sa mentalnim zdravljem. Tokom istraživanja, naučnici su redovno beležili životne navike, kognitivne sposobnosti i znake mentalnih problema, pa su mogli jasno da uoče vezu između različitih aspekata života i dugoročne dobrobiti.
Višestruki zaštitni faktori kao ključ boljeg mentalnog zdravlja tinejdžerki
Zapravo, adolescentkinje koje su imale razvijene zdrave navike u jednoj oblasti, često su bile zaštićene i u drugim sferama života. Pre svega, svesnost i društvena podrška su se pokazale izuzetno važnim. Pored toga, redovan san, uravnotežena ishrana i fizička aktivnost ostaju korisni, ali nisu dovoljni ako izostaju drugi zaštitni faktori.
Istraživač i koordinatorka studije, dr Taliah Prince, ističe: „Iako su san, ishrana i vežbanje veoma važni, naše istraživanje pokazuje da je neophodno sagledati širu sliku. Kada devojke osećaju povezanost sa drugima i prisutnost u svakodnevnim aktivnostima, njihovo mentalno zdravlje je znatno stabilnije.“
Zašto je adolescencija presudna za žensko psihičko zdravlje
Adolescencija je period intenzivnog razvoja mozga i emocionalne zrelosti. U međuvremenu, prvi znakovi mentalnih problema često se javljaju upravo tada. S druge strane, jačanje zaštitnih faktora u ovom periodu može smanjiti rizik od trajnih problema kasnije u životu.
Stariji autor studije i profesor neurobiologije Daniel Hermens objašnjava: „Adolescencija je vreme kada se formiraju obrasci koji utiču na doživotno mentalno zdravlje. Razumevanje faktora povezanih sa pozitivnim blagostanjem pomaže nam da razvijemo bolje strategije za prevenciju i podršku tokom ovih ključnih godina.“
Na kraju, ove poruke posebno su važne za majke i starateljke devojčica. Podstičite otvoren razgovor, negujte međusobno poverenje i podršku, i uključite svesnost u svakodnevne aktivnosti. Na taj način, možete pomoći svojoj ćerki da razvije otpornost na stres i sačuva mentalno zdravlje.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.