Simptomi poput suvih očiju i usta često izostaju kod mlađih žena, što komplikuje ranu dijagnostiku ovog autoimunog oboljenja
Sjögrenov sindrom je hronično autoimuno oboljenje koje najčešće pogađa žene, a karakteriše ga suvoća očiju, usta i jezika. Upravo zbog raznolikosti simptoma, dijagnostikovanje ove bolesti može biti izuzetno zahtevno, naročito kod mlađih žena koje retko ispoljavaju tipične znake suvoće. Rano prepoznavanje je važno jer omogućava adekvatno lečenje i sprečavanje ozbiljnijih komplikacija.
Kod mlađih pacijentkinja simptomi često nisu klasični – umesto suvoće, češće se javljaju upale pljuvačnih žlezda, povišena telesna temperatura, povećani limfni čvorovi ili promene na bubrezima i nervnom sistemu. Zato se bolest često pogrešno dijagnostikuje ili se pravi dijagnoza postavlja kasno, što može dovesti do pogoršanja stanja.
Dr Milica Petrović, reumatolog, objašnjava: “Sumnja na Sjögrenov sindrom postavlja se kada pacijentkinja ima dugotrajne tegobe sa suvim očima ili ustima, ali je važno obratiti pažnju i na manje tipične simptome, posebno kod mlađih žena. Kod njih bolest može početi upalom žlezda ili nespecifičnim znacima poput umora i uvećanih limfnih čvorova.”
Lekari koriste posebne upitnike kako bi procenili rizik za ovo oboljenje. Na primer, ukoliko imate uporan osećaj suvoće očiju ili usta duže od tri meseca, često koristite veštačke suze ili imate potrebu da pijete vodu kako biste lakše progutali hranu, savetuje se razgovor sa izabranim lekarom. U dijagnostičkom procesu važno je isključiti druga stanja koja mogu izazvati slične tegobe, poput infekcija, posledica zračenja ili drugih autoimunih bolesti.
“Ne postoji jedan test koji potvrđuje Sjögrenov sindrom. Potrebno je kombinovati različite laboratorijske i kliničke nalaze kako bi se postavila sigurna dijagnoza”, naglašava dr Petrović. U proceni funkcije pljuvačnih žlezda kod pacijentkinja koje uzimaju određene lekove, savetuje se prekid terapije pre testiranja radi pouzdanih rezultata.
Za žene koje imaju simptome ili sumnju na Sjögrenov sindrom, preporučuje se redovno vođenje dnevnika tegoba, kao i pravovremeno obraćanje lekaru kada primete promene. Rano prepoznavanje i terapija značajno poboljšavaju kvalitet života i smanjuju rizik od komplikacija. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.