Hormoni, genetika i način života – ključni razlozi zbog kojih žene češće razvijaju autoimune poremećaje i kako ih na vreme prepoznati
Autoimune bolesti predstavljaju ozbiljan zdravstveni izazov za žene svih uzrasta, jer imuni sistem, koji je zadužen za odbranu organizma, greškom počinje da napada sopstvene ćelije i tkiva. Ove bolesti mogu zahvatiti različite organe i sisteme, a statistika pokazuje da žene obolevaju do tri puta češće od muškaraca. Najčešće se javljaju kod žena između 20. i 50. godine života, što dodatno utiče na kvalitet svakodnevnog funkcionisanja, posao i porodične obaveze.
Najpoznatije autoimune bolesti su Hašimotov tireoiditis (upala štitaste žlezde), Grejvsova bolest, reumatoidni artritis (bolest zglobova), lupus, multipla skleroza, psorijaza (kožna bolest) i celijakija (preosetljivost na gluten). Njihovi simptomi su često nespecifični, poput umora, bolova u zglobovima, promena na koži, gubitka ili povećanja telesne mase, problema sa varenjem ili čestim infekcijama. Upravo zbog toga, žene nekada godinama traže uzrok svojih tegoba pre nego što dobiju tačnu dijagnozu.
Zašto su žene podložnije autoimunim bolestima? Stručnjaci ističu kombinaciju genetskih, hormonskih i faktora okoline. „Ženski polni hormoni, naročito estrogen, mogu pojačati reaktivnost imunog sistema, što kod predisponiranih osoba povećava rizik od razvoja autoimunih oboljenja“, ističe dr Ana Jovanović, specijalista interne medicine. Takođe, genetska predispozicija ima važnu ulogu, kao i stres, izloženost toksinima i način ishrane.
Za žene koje primećuju neobjašnjiv umor, bolove u mišićima ili zglobovima, promene na koži ili probleme sa varenjem, važno je da se što pre obrate svom izabranom lekaru. Pravovremena dijagnoza predstavlja ključ za uspešno lečenje i bolji kvalitet života. Dr Jovanović savetuje: “Redovni pregledi, vođenje evidencije o simptomima i otvorena komunikacija sa lekarom mogu pomoći u ranom otkrivanju bolesti.”
Praktični koraci za žene uključuju zdravu i izbalansiranu ishranu, redovno kretanje, upravljanje stresom i dovoljno sna. Kod pojave sumnjivih simptoma preporučuje se laboratorijska analiza krvi, posebno na antitela, kao i konsultacija sa reumatologom ili endokrinologom. Važno je naglasiti: Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
