Stručnjaci objašnjavaju kako stres utiče na naš mozak i zašto je šećer najčešći izbor za trenutno olakšanje
Mnoge žene, bez obzira na godine, primete da u stresnim situacijama češće posežu za čokoladom, kolačima ili drugim slatkišima. Ovaj fenomen nije retkost, a poslednja istraživanja pokazuju da se radi o prirodnoj reakciji tela na napetost. Kada smo izloženi stresu, naše telo proizvodi hormon kortizol, koji priprema organizam na brz odgovor – bilo fizički ili emocionalni. U tim trenucima mozak instinktivno traži izvor brze energije, a slatkiši postaju najlakše dostupno rešenje.
Dr Tamara Petrović, endokrinolog, objašnjava: „Kada stres pokrene lučenje kortizola, mozak šalje poruku telu da mu je potrebna energija odmah. Najbrži izvor su ugljeni hidrati, posebno šećeri, jer oni trenutno podižu nivo glukoze u krvi i daju osećaj olakšanja.“
Osim što šećeri brzo obezbeđuju energiju, oni utiču i na nivo dopamina – hormona zadovoljstva u mozgu. Upravo zato, konzumiranje slatkiša u stresnim trenucima donosi kratkotrajan osećaj smirenosti i nagrade. Međutim, ako ovaj obrazac postane pravilo, umesto izuzetka, mozak može da nauči da stres automatski vezuje za potrebu za slatkišima, što vodi ka tzv. emocionalnom jedenju.
Za žene koje se često susreću sa ovakvim situacijama, važno je znati da ova potreba nije posledica nedostatka volje ili samodiscipline, već rezultat hemijskih procesa u telu. Psihološkinja Maja Ilić ističe: „Emocionalno jedenje je način na koji telo pokušava da se izbori sa neprijatnim osećanjima. Umesto da se krivite, pokušajte da prepoznate šta vas pokreće i uvedete zdravije strategije.“
Stručnjaci preporučuju nekoliko praktičnih tehnika za prevazilaženje ovog izazova. Kratka šetnja na svežem vazduhu, vežbe disanja ili fizička aktivnost mogu pomoći da se nivo stresa smanji i prekinu ustaljene navike. Takođe, korisno je unapred pripremiti zdrave grickalice, poput orašastih plodova ili voća, kako bi izbor bio lakši kada se javi želja za slatkišima.
Ukoliko često osećate potrebu za hranom u stresnim situacijama, razgovor sa nutricionistom ili psihologom može biti od pomoći. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.