Priča o lekaru i umetniku koji je spojio dve velike strasti, a život završio pesmom na usnama
Himzo Polovina bio je jedinstvena ličnost u Bosni i regionu. Pre svega, upamćen je kao lekar, neuropsihijatar i izuzetan izvođač sevdalinki. Njegova priča o tome kako je spojio medicinu i muziku, danas inspiriše mnoge žene koje traže ravnotežu između privatnog i profesionalnog života. Međutim, ključni trenutak u njegovoj karijeri desio se kada je, još kao student, shvatio da mu pesma može biti lek – ne samo za druge, već i za njega samog.
Kako je počela veza između medicine i pesme
Rođen 1927. godine u mostarskoj Donjoj Mahali, Himzo Polovina je odmalena učio prve melodije uz oca Mušana, koji je svirao šargiju. Osim toga, tokom studija medicine, pridružio se brojnim kulturno-umetničkim društvima. Takođe, nastupao je na manifestacijama sa bogatim, multietničkim programom. U međuvremenu, završio je studije medicne i postao lekar u Bolnici za mentalnu rehabilitaciju Jagomir u Sarajevu. Pacijenti i kolege ga pamte kao osobu koja je znala kako da pesmom pruži utehu. „Snimao sam i pevao pesme koje su rezultat našeg narodnog trajanja. Te pesme su za našeg čoveka melem na svaku ranu. To sam znao i pre nego što sam postao lekar“, često je govorio Himzo Polovina.
Pesma kao lek i izvor snage
S druge strane, sevdalinka je bila most između njegovog profesionalnog poziva i umetničke duše. Štaviše, mnogi ga danas smatraju najprominentnijim izvođačem i sakupljačem ovih pesama. Njegova interpretacija pesme „Emina“ ostala je legendarna, ali i izazvala različita mišljenja jer je pesmu napisao Dragiša Nedović, poznati srpski pesnik i kompozitor. Ipak, Polovina je pesmu prilagodio svom senzibilitetu i tako je približio široj publici. Pored toga, više od trideset godina nastupao je u zemlji i inostranstvu, pronoseći duh sevdalinke svuda gde je išao.
Emotivni trenuci i poslednji nastup
Iako je bio vrhunski lekar, Himzo Polovina je često isticao koliko ga je muzika oblikovala kao čoveka. „Te pesme su za našeg čoveka melem na svaku ranu“, govorio je s toplinom. Na kraju, njegov život se završio upravo onako kako je živeo – pesmom. Umro je na koncertu u Plavu, u Crnoj Gori, 5. avgusta 1986. godine. Poslednja pesma koju je izveo bila je „Emina“. Nakon nekoliko biseva, doživeo je srčani udar i preminuo u 59. godini. Sahranjen je na groblju Bare u Sarajevu.
Poruka ženama koje spajaju više ljubavi u životu
Danas, nasleđe Himze Polovine živi kroz generacije koje se ugledaju na njegovu posvećenost i snagu. Njegov život podseća da žene – ali i svi ljudi – mogu istovremeno negovati profesionalni uspeh i lične talente. Osim toga, njegova priča nudi snažnu poruku da umetnost i empatija mogu biti izvor snage. Sevdalinka me je naučila lepoti života, voleo je da kaže. Njegova priča ostaje inspiracija svima koji žele da spoje različite strasti i ostanu verni sebi.