Kada partner bira da prećuti deo svoje prošlosti, u pitanju je poverenje, a ne bivša ljubav.
U savremenim partnerskim odnosima, tema poverenje u vezi često dobija centralno mesto, posebno kada se otkriju detalji iz prošlosti. Pre svega, mnoge žene se pitaju da li je partner iskren i koliko su poluistine opasne za odnos. Kada partner izostavi važan deo istine i to pravda brigom zbog reakcije druge strane, poverenje počinje da se dovodi u pitanje.
Međutim, većina žena ne očekuje da zna svaki detalj iz prošlosti svog partnera. Ono što je važno jeste da se informacije koje su relevantne za sadašnji život ne prećutkuju svesno. Takođe, kada se neka osoba iz prošlosti povremeno pominje u razgovorima, partner očekuje otvorenost. Ako se ključna činjenica, kao što je bivša veza, sakrije, tada poverenje u vezi postaje tema.
Poverenje u vezi i granica između privatnosti i skrivanja
Zapravo, mnogi parovi razlikuju privatnost od skrivanja istine. Svako ima pravo na svoj lični prostor, ali, s druge strane, kada određena osoba iz prošlosti postane deo zajedničkih priča, iskrenost je znak poštovanja. Osim toga, žene su često spremne da podele svoja iskustva iz prošlih veza. Time pokazuju da otvoren razgovor ne ugrožava vezu, već može da je učini jačom.
Ipak, kada samo jedna strana bude iskrena, pitanje poverenje u vezi postaje još aktuelnije. Ako partner ne iskoristi prostor za otvorenost koji mu se nudi, teško je održati ravnotežu u vezi. Kao rezultat, stvara se osećaj da jedna osoba nema pun uvid u realnost odnosa.
Poluistine i posledice za bliskost
Pored toga, treba razlikovati pravo na privatnost od svesnog prećutkivanja. Kada partner izabere da sakrije deo istine, jer smatra da druga strana to „ne može da podnese“, otvara se pitanje: „Šta još možda ne znam?“. Štaviše, ovakav način komunikacije može dovesti do nesigurnosti i sumnje, čak i kada stvar iz prošlosti nije pretnja sadašnjem odnosu.
Još važnije, rečenica: „Nisam ti rekao jer bih znao kako bi reagovala“, stavlja partnerku u poziciju nekoga kome treba filtrirati informacije. Tako, umesto da joj pruži šansu da pokaže zrelost, partner sam odlučuje umesto nje. Ovakav postupak može narušiti osećaj sigurnosti i bliskosti, jer žena tada nije viđena kao ravnopravan deo veze.
Zdrava komunikacija kao temelj poverenja
Na kraju, prošlost sama po sebi retko ugrožava vezu. Ljudi su imali živote, ljubavi i greške pre nego što su se upoznali. Međutim, ono što može da ugrozi sadašnji odnos jeste osećaj da se istina selektivno deli. Zdrava veza ne zahteva da partner zna baš sve, ali zahteva iskrenost u onome što se izgovori. Kada partner bira da prećuti jer misli da zna kako će druga strana reagovati, zapravo lišava odnos prilike za rast poverenja.
Zato se poverenje u vezi gradi na otvorenom razgovoru i međusobnom poštovanju. Samo tako oba partnera mogu biti sigurni da su prihvaćeni baš takvi kakvi jesu, sa celom svojom prošlošću.