Priča o jetrvama iz Jagodine koje su decenijama čuvale porodičnu tajnu i snagu ženskog srca
Slavica Đurić Sedlarević odrasla je u Jagodini, verujući da je njena strina zapravo njena majka. Iza topline doma, godinama se skrivala tajna koju su delile dve žene – njena biološka majka i jetrva Anđa, žena koja nije mogla da ima decu. Sve je počelo kada je mlađa jetrva, nakon dugih godina borbe sa sterilitetom, donela odluku da svoje novorođeno dete preda ženi koja je celog života čeznula za majčinstvom. Odluka nije bila rezultat prisile, već dogovora i uzajamne podrške dve žene koje su zajedno nosile teret tuge i nade.
Tokom trudnoće, njihova veza postala je još dublja – jedna je nosila dete, dok je druga brinula o njoj kao o sebi. Slavica se kasnije seća reči svoje biološke majke: „Ne mogu više da te gledam kako patiš. Ja ću da ti pomognem.“
Dogovor je bio jasan: Anđa će odgajati Slavicu kao svoju ćerku, dok će biološka majka ostati u senci, pod istim krovom, ali bez bliskosti. Slavica je rasla okružena ljubavlju, nesvesna istine koja ju je čekala u budućnosti. Tek u petnaestoj godini, slučajno je otkrila svoj pravi identitet kroz jedan papir koji joj je promenio život. „Hoću da te grlim i da te ljubim. Mami je bilo čudno, kaže – pa šta ti je dete. Osećala sam potrebu da joj se prećutno zahvalim što ima toliko srce što je tako brižna i pažljiva prema meni, a nije me rodila“, priseća se Slavica.
Nakon preseljenja iz porodične kuće u Jagodinu, Slavica je nastavila život sa Anđom, dok je biološka majka ostala da živi kao strina. Godinama kasnije, kada je Anđa preminula, Slavica je osećala duboki gubitak. „Biološka majka koju sam zvala strinom imala je dobro srce. Ali Anđa, koja me je odgajila, volela me je duplo više. Od te silne želje što nije mogla da rodi, zasipala me nežnošću i ljubavlju, ja sam bila baš srećno dete.“
Iz potrebe da ispriča ovu neobičnu i snažnu priču, Slavica je napisala roman „Rođena pre nego začeta“. Kroz svoje sećanje i iskustvo, ona danas poručuje da ljubav i žrtva među ženama mogu biti jače od bilo kakvih društvenih normi i očekivanja. Njena ispovest ostaje primer kako podrška, saosećanje i poverenje mogu izgraditi porodicu snažniju od tajni.