Larve ankilostome mogu izazvati crvene tragove na koži, a rizik je veći na toplim, peskovitim mestima
Cutaneous larva migrans (kožna migracija larvi) je parazitska infekcija koja se najčešće javlja kod ljudi koji borave u tropskim i suptropskim predelima. Ova infekcija nastaje kada larve parazita, posebno iz roda rudarskih glista, prodru kroz kožu ostavljajući crvene, vijugave linije koje svrbe. Najčešće su pogođene žene i deca koje hodaju bosi po plažama ili rade u baštama sa zaraženim zemljištem. Osip se javlja nekoliko dana do nekoliko meseci nakon kontakta sa kontaminiranim peskom ili zemljom. Zbog toga je važno prepoznati simptome i znati kako sprečiti ovu neprijatnu, ali uglavnom bezopasnu infekciju.
Kako se dobija i širi kožna migracija larvi
Larve parazita se obično nalaze u izmetu zaraženih pasa i mačaka. Kada jaja parazita dospeju u toplo, vlažno zemljište, iz njih se razvijaju larve koje mogu da prežive u pesku ili zemljištu. Kada osoba bosim stopalima ili rukama dođe u kontakt sa ovim mestima, larve ulaze u površinski sloj kože. Zbog toga su posebno ugrožene žene koje često borave na plažama, bave se baštovanstvom ili imaju kućne ljubimce. Takođe, deca koja se igraju u pesku ili na zemlji mogu se lako zaraziti. Pre svega, rizik raste u područjima sa toplom i vlažnom klimom gde je životinjski izmet prisutan na javnim mestima.
Simptomi i mesta na kojima se javlja osip
Simptomi kožne migracije larvi su karakteristični i lako prepoznatljivi. Na mestu ulaska larve može se javiti osećaj peckanja ili trnjenja već pola sata nakon kontakta, ali i kasnije. Zatim se pojavljuju crvene, vijugave linije širine 2 do 3 mm, koje liče na trag zmije, i mogu se protezati nekoliko centimetara od početnog mesta. Osip je često praćen intenzivnim svrabom, a tragovi se svakodnevno šire. Najčešće su pogođena stopala, prostori između prstiju, ruke, kolena i zadnjica. Ako je više larvi prisutno, osip može biti nepravilan i ličiti na mrežu petlji. Međutim, u većini slučajeva infekcija ostaje ograničena na površinske slojeve kože.
Šta treba da znaju žene i kako da se zaštite
Žene koje često borave na plažama, rade u bašti ili imaju kućne ljubimce treba posebno da obrate pažnju na prevenciju. Osim toga, preporučuje se da uvek nose obuću na pesku ili zemljištu i da izbegavaju kontakt sa mestima gde su psi i mačke ostavili izmet. Takođe, redovno pranje ruku i nogu nakon boravka napolju može značajno smanjiti rizik. Za trudnice i žene sa oslabljenim imunitetom, preporuka je dodatni oprez, jer svrab i osip mogu biti izraženiji. Iako infekcija retko dovodi do ozbiljnijih komplikacija, nelagodnost i svrab mogu trajati nekoliko nedelja.
Tretman i kada potražiti pomoć lekara
Infekcija se u većini slučajeva spontano povlači u roku od četiri do osam nedelja. Ipak, dostupni su efikasni lekovi iz grupe antihelmintika kao što su albendazol, mebendazol ili ivermektin, koji ubrzavaju izlečenje i ublažavaju simptome. Dermatolozi preporučuju lokalnu terapiju za blaže slučajeve, dok se oralni lekovi koriste kod obimnijih infekcija. Dr Ivana Petrović, dermatolog, navodi: „Ako primetite crveni, vijugavi osip koji svrbi, posebno nakon boravka na plaži ili u bašti, obratite se lekaru. Brza dijagnoza i pravovremeni tretman mogu sprečiti dalje širenje infekcije i olakšati tegobe.“ Na kraju, važno je napomenuti: Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.