Novo istraživanje pokazuje da kraći period ishrane može pozitivno uticati na kognitivne sposobnosti kod žena u srednjem i starijem dobu.
Američki naučnici su nedavno ispitali kako vreme poslednjeg obroka utiče na zdravlje žena u srednjim i starijim godinama. Fokus ključne teme „vreme poslednjeg obroka utiče na zdravlje žena” potvrđuje da nije važno samo šta jedemo, već i kada završavamo sa jelom. Studija je obuhvatila 47 žena starosti od 50 do 79 godina koje su imale višak kilograma ili gojaznost. Istraživanje je sprovedeno u okviru prestižnog godišnjeg skupa Američkog društva za ishranu, a trajalo je šest meseci.
Kako vreme poslednjeg obroka utiče na zdravlje žena
U okviru studije, deo ispitanica je unosio svu hranu u periodu kraćem od devet sati tokom dana, uglavnom između 10 i 18 časova. Ove žene su poslednji obrok završavale oko četiri sata pre odlaska na spavanje. Druga grupa je nastavila sa uobičajenim režimom, raspoređujući obroke na oko 12 sati dnevno. Takođe, sve učesnice su unos kalorija smanjile za oko 500 dnevno. Kao rezultat, obe grupe su izgubile oko 6,8 kilograma u proseku. Međutim, razlika u težini nije bila značajna.
Kognitivne sposobnosti i vreme poslednjeg obroka kod žena
Ipak, istraživači su primetili razliku u kognitivnim funkcijama. Žene koje su unosile hranu tokom kraćeg vremenskog perioda postizale su bolje rezultate na testovima prostornog planiranja i rešavanja problema. Osim toga, pokazale su tendenciju ka manjim greškama u zadacima pamćenja i učenju. Međutim, ova razlika nije bila dovoljno izražena da bi se mogla smatrati presudnom. Na testovima brzine reakcije i multitaskinga nije bilo razlike između grupa.
Važnost circadijalnog ritma i navike ishrane kod žena
Pre svega, moguće objašnjenje leži u circadijalnom ritmu, odnosno unutrašnjem biološkom satu koji reguliše san, budnost i rad metabolizma. Zbog toga, završavanje poslednjeg obroka ranije u toku dana može uskladiti digestivne procese sa prirodnim ritmom organizma. Kao rezultat, mozak bi mogao bolje da koristi energiju iz hrane i poboljša dnevne funkcije. Ipak, glavna istraživačica, Sue Shapses, ističe da rezultati studije još nisu dovoljni za univerzalne preporuke. „Rezultati su skromni, ali ukazuju na mogući pozitivan uticaj vremenski ograničene ishrane na svakodnevne zadatke”, izjavila je ona. Takođe, ona naglašava da nije dokazano da ovakav režim ishrane sprečava demenciju, niti da odgovara svima.
Da li žene treba da menjaju vreme poslednjeg obroka?
Na kraju, iako su rezultati ohrabrujući, potrebno je više istraživanja kako bi se potvrdile koristi skraćenog perioda ishrane kod žena. Međutim, jasno je da vreme poslednjeg obroka utiče na zdravlje žena, posebno na njihove kognitivne sposobnosti. Kao rezultat, žene koje razmišljaju o promeni režima ishrane mogu konsultovati nutricioniste i pratiti kako ovakve promene utiču na njihovo zdravlje. Pored toga, važno je ostati informisan i pratiti nova naučna saznanja koja mogu doprineti boljem kvalitetu života.