Stručnjaci objašnjavaju zašto često jedemo iz dosade i kako prepoznati pravu glad
Emocionalno jedenje postaje sve češći problem među ženama u urbanim sredinama. Mnoge od nas često posegnu za hranom čak i kada ne osećamo fizičku glad. Ovaj obrazac ponašanja, poznat kao emocionalno jedenje, javlja se u trenucima stresa, dosade, tuge ili čak kada želimo da se nagradimo.
Emocionalno jedenje i zašto ga ne prepoznajemo
Način na koji doživljavamo glad nije uvek jednostavan. Osim stvarne potrebe tela za energijom, na naš apetit utiču emocije, navike i okruženje. Na primer, mnoge žene otvaraju frižider iz navike ili dosade, a ne zbog toga što im telo šalje signal da je vreme za obrok. Međutim, važno je razlikovati šta je fizička glad, a šta je emocionalna potreba za hranom. Fizička glad nastaje postepeno i javlja se nekoliko sati nakon poslednjeg obroka. S druge strane, emocionalna glad dolazi iznenada i često je povezana sa željom za određenim ukusima, posebno za slatkišima ili masnom hranom.
Kada dosada postaje okidač za prejedanje
Nedavna istraživanja ukazuju na to da dosada može biti snažan okidač za emocionalno jedenje. Takođe, studija objavljena u PubMed bazi podataka pokazuje da su osobe koje su sklonije dosadi češće podložne prejedanju iz emotivnih razloga. Štaviše, hrana bogata šećerom i mastima pruža trenutno zadovoljstvo, zbog čega žene često biraju takve namirnice kada su pod stresom ili im je dosadno. Ipak, nije svaka osoba jednako sklona ovom ponašanju. Drugo istraživanje, sprovedeno 2026. godine, pokazalo je da dosada ne dovodi automatski do većeg unosa hrane kod svih učesnika. Na ponašanje utiču i lične karakteristike, kao i navike koje svaka žena razvija tokom života.
Kako prepoznati pravu glad i sprečiti prejedanje
Prvi korak je da prepoznate fizičku glad. Fizička glad javlja se postepeno, praćena je signalima poput krčanja u stomaku ili pada energije. Emocionalna glad, međutim, dolazi iznenada i često je vezana za specifičnu hranu. Ako primetite da želite da jedete iako ste nedavno imali obrok, zastanite i zapitajte se šta je pravi razlog. Takođe, pokušajte da pronađete druge načine za prevazilaženje dosade ili stresa, kao što su šetnja, razgovor sa prijateljicom ili bavljenje hobijem.
Izjava nutricioniste i praktični saveti
Nutricionista dr Ana Petrović naglašava: „Emocionalno jedenje nije slabost, već signal da treba da obratimo pažnju na svoje emocije i navike“. Ona savetuje: „Kada osetite iznenadnu želju za hranom, napravite pauzu od pet minuta i pokušajte da prepoznate uzrok. Ako je u pitanju dosada ili stres, probajte da skrenete pažnju na nešto drugo“. Osim toga, važno je voditi redovne obroke i izbegavati restriktivne dijete koje mogu povećati rizik od prejedanja.
Zašto je važno da žene prepoznaju emocionalno jedenje
Pre svega, često emocionalno jedenje može dovesti do povećanja telesne mase i narušavanja odnosa prema hrani. Međutim, kada naučimo da razlikujemo fizičku i emocionalnu glad, lakše ćemo održavati zdravlje i ravnotežu. Ako imate utisak da ne možete da prepoznate pravu glad ili često jedete iz emocija, preporučuje se da potražite podršku stručnjaka. Na kraju, praktična svest o sopstvenim navikama i emocijama predstavlja prvi korak ka zdravijem odnosu prema ishrani. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.