Visoke temperature, zagađenje i zarazne bolesti dodatno opterećuju mozak i pogoršavaju postojeća stanja
Klimatske promene postaju ozbiljan izazov za zdravlje mozga širom Evrope, posebno kod žena i drugih ranjivih grupa. Pre svega, porast temperature i slab kvalitet vazduha doprinose većem broju neuroloških poremećaja kao što su migrena, demencija i Parkinsonova bolest. U Evropi svaka treća osoba tokom života razvije neki od ovih poremećaja. Ove bolesti stvaraju ogroman ekonomski i lični teret, a procene iz 2019. pokazuju da su zajedno sa mentalnim oboljenjima koštale društvo oko 1,5 biliona evra.
Kako klimatske promene utiču na zdravlje mozga
Nažalost, klimatske promene dodatno pogoršavaju postojeće neurološke probleme. Osim toga, rizik od razvoja novih poremećaja raste. Dr Ulf Kallweit, neurolog i kopredsedavajući Radne grupe za uticaje životne sredine pri Evropskoj akademiji za neurologiju, ističe: „Svako je na neki način pogođen ili poznaje nekoga ko boluje od neurološkog poremećaja.“ Takođe, on upozorava da nastavak rasta temperature može dovesti do još većeg broja slučajeva ovih bolesti.
Visoke temperature i zdravlje mozga
Veza između visokih temperatura i moždanog udara (iznenadni poremećaj cirkulacije u mozgu) je jasna. Kada temperature pređu 30 °C, primećuje se povećanje broja moždanih udara. „Moždani udari izazvani vrućinama trenutno čine oko jedan odsto svih slučajeva, ali za 20 do 30 godina taj broj može narasti na 5 do 8 procenata“, navodi dr Kallweit. Osim toga, tzv. tropske noći, kada temperatura ne pada ispod 20 °C, ometaju kvalitet sna. Kao rezultat, dugotrajno loš san može povećati rizik od moždanog udara i demencije. Na kraju, žene koje već imaju neurološke poremećaje mogu biti posebno osetljive na ovakve promene.
Zarazne bolesti i novi izazovi
Rast temperatura menja i način širenja zaraznih bolesti. Na primer, lajmska borelioza (bakterijska infekcija koju prenose krpelji) može izazvati ozbiljne neurološke komplikacije. Takođe, bolesti koje prenose komarci, poput malarije, mogle bi u narednim godinama početi da se pojavljuju i u južnoj Evropi. Dr Kallweit naglašava: „Malarija još uvek nije u potpunosti prisutna ovde, ali za pet do deset godina može početi da pogađa južne delove Evrope.“
Šta žene mogu da urade za zdravlje mozga
Međutim, negativan trend nije neizbežan. Zbog toga je važno prepoznati prve simptome neuroloških poremećaja: česte glavobolje, poremećaji spavanja, problemi sa pamćenjem ili osećaj slabosti. Pored toga, tokom toplih dana, preporučuje se rashlađivanje prostora, izbegavanje izlaska u najtoplijem delu dana i redovna hidratacija.
Kada potražiti pomoć i kome se obratiti
Ako primetite tegobe kao što su iznenadni gubitak osećaja, slabost u jednoj strani tela, stalne glavobolje ili teškoće sa govorom, odmah se obratite lekaru. Pravovremena pomoć može biti ključna za očuvanje zdravlja mozga. Na kraju, „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.“