Iznenadni napadi straha mogu uznemiriti svakoga, ali razumevanje simptoma i mehanizama pomaže ženama da lakše prepoznaju i prevaziđu napad panike.
Napad panike može pogoditi svakoga, a naročito su žene često izložene ovom zdravstvenom problemu. Iako se napad panike javlja iznenada, najčešće bez jasnog uzroka, važno je znati prepoznati simptome i razumeti šta se zapravo dešava u telu. Simptomi uključuju ubrzano lupanje srca, otežano disanje, stezanje u grudima, vrtoglavicu i osećaj gubitka kontrole. Kao rezultat, mnoge žene mogu pomisliti da doživljavaju ozbiljno medicinsko stanje. Međutim, napad panike obično nije opasan po život, ali može biti veoma zastrašujući.
Kako telo reaguje tokom napada panike
Kada mozak registruje, najčešće pogrešno, da postoji opasnost, aktivira se reakcija „bori se ili beži“. Tada telo oslobađa hormone stresa. Srce ubrzava svoj rad, disanje postaje brže, a mišići se zatežu. Zbog toga dolazi do dodatnih simptoma kao što su trnjenje prstiju ili vrtoglavica. Štaviše, kada primetite ove promene, strah se može pojačati i tako nastaje začarani krug: simptomi izazivaju novu zabrinutost, a ona pogoršava simptome.
Zašto nastaje napad panike i ko je najviše pogođen
Iako napad panike često nastaje bez jasnog povoda, postoje faktori rizika. Dugotrajan stres, emocionalna iscrpljenost ili nedostatak sna često su okidači kod žena. Osim toga, velike životne promene, hormonalne oscilacije i prethodna negativna iskustva mogu doprineti pojavi ovog stanja. U nekim slučajevima, konzumiranje kofeina, korišćenje određenih supstanci ili neka medicinska stanja mogu izazvati slične simptome. Ipak, napad panike ne znači da osoba ima hronični panični poremećaj ili da je slaba. O tome treba otvoreno razgovarati sa stručnjakom, naročito ako se simptomi ponavljaju ili ometaju svakodnevni život.
Praktični saveti za žene tokom napada panike
Kada se napad panike javi, najvažnije je ostati na sigurnom mestu i pokušati da se smirite. Pre svega, oslonite stopala o pod i pokušajte usmeriti pažnju na ono što vas okružuje. Dišite polako i nežno, sa produženim izdahom. Takođe, možete nabrojati stvari koje vidite ili zvuke koje čujete, što pomaže da se vratite u sadašnji trenutak. Pored toga, podsetite sebe da simptomi napada panike, iako intenzivni, najčešće prolaze sami od sebe. Na kraju, ako se napad javlja prvi put ili imate snažan bol u grudima, zatražite hitnu medicinsku pomoć.
Stručna podrška i dugoročno rešenje
Prema rečima psihoterapeutkinje dr Jelene Marković, „kognitivno-bihevioralna terapija pomaže ženama da promene način razmišljanja i nauče kako da reaguju na telesne simptome panike“. U nekim slučajevima, lekar može preporučiti i lekove. Redovan san, fizička aktivnost i smanjen unos kofeina dodatno mogu pomoći. Međutim, stručna podrška je ključna kada napadi panike ometaju svakodnevni život. Važno je znati da osećaj straha nije izmišljen, ali ni da ne morate biti same u suočavanju sa njim. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.