Genetske mutacije objašnjavaju zbog čega pojedine žene dobro funkcionišu i posle kraćeg sna, ali to nije preporuka za sve.
Ejmi Pju Bernard, profesorka imunologije, već godinama spava između četiri i šest sati svake noći. Ona živi u SAD i tvrdi da se ujutru budi puna energije. Ova pojava poznata je kao prirodno kratak san. Istraživanja pokazuju da je povezana sa retkim genetskim mutacijama koje omogućavaju da pojedinci normalno funkcionišu sa manje sna. Fokus_keyphrase „prirodno kratak san“ posebno je aktuelan među ženama koje balansiraju porodične i poslovne obaveze.
insert_image(‘woman sleeping bed morning’)
Za većinu ljudi, preporučuje se sedam do devet sati sna. Međutim, mali broj žena i muškaraca, uključujući i Bernard, tvrdi da se nakon samo četiri ili pet sati sna budi odmorno. „Bez obzira koliko sam spavala, dan započinjem sveža i mogu da obavim sve obaveze“, izjavila je Ejmi Pju Bernard. Slično ponašanje primećeno je i kod njenih članova porodice, što ukazuje da genetika ima značajan uticaj.
Genetske mutacije i prirodno kratak san
Naučnici su do sada identifikovali nekoliko genetskih varijanti koje uzrokuju prirodno kratak san. Kao rezultat toga, ljudi sa ovom osobinom često nemaju problema sa umorom ni tokom napornih dana. Ipak, istraživanja su još u toku i još nije poznato na koji način ove mutacije tačno deluju. Osim toga, pojedina istraživanja na životinjama ukazuju da određene mutacije mogu čak štititi mozak od posledica nedostatka sna, što dodatno otvara pitanja o funkciji sna kod ljudi.
Zašto većina ipak ne može da skrati san
S druge strane, stručnjaci naglašavaju da prirodno kratak san nije isto što i namerno uskraćivanje sna. Većina ljudi ne može bez posledica da smanji broj sati sna. Jedna studija pokazala je da su osobe koje su dve nedelje spavale četiri ili šest sati imale slabije rezultate na testovima pažnje i memorije. Štaviše, mnogi nisu bili svesni pogoršanja svojih sposobnosti. Iako su se osećali tek blago pospano, njihova brzina reakcije i sposobnost obavljanja zadataka su opadale.
Koliko genetika utiče na dužinu sna?
Procene ukazuju da genetika može objasniti između 30 i 65 odsto razlika u dužini sna među ljudima. Međutim, većina genetskih varijacija menja trajanje sna za svega dvadesetak minuta. Žene kojima je dovoljno samo četiri ili pet sati sna su izuzetno retke. Neke genetske varijante povezane sa kraćim snom mogu povećati rizik od nesanice, umora, depresije ili dijabetesa tipa 2, ali to ne znači da kratak san uzrokuje ove probleme. Takođe, nije moguće „istrenirati“ telo da mu treba manje sna, osim ako osoba ne poseduje specifičnu genetsku mutaciju.
Moguće posledice i buduća rešenja
Otkrića o prirodno kratkom snu mogla bi u budućnosti omogućiti razvoj terapija koje bi pomogle osobama koje pate od hronične neispavanosti. Ipak, naučnici upozoravaju da je potrebno još mnogo istraživanja pre nego što se pojave bezbedni lekovi ili tretmani koji bi omogućili kraće spavanje bez posledica. Za sada, većina žena treba da se drži preporučenih sedam do devet sati sna kako bi očuvale zdravlje i dobrobit.