Stručnjaci upozoravaju da unos joda i stres mogu pogoršati Hašimoto, dok pravilna ishrana i podrška igraju ključnu ulogu
Sve više žena u Srbiji susreće se sa dijagnozom Hašimotov tireoiditis (autoimuna bolest štitaste žlezde). Ova bolest najčešće pogađa žene, posebno u srednjim godinama. Zbog toga je važno razumeti kako svakodnevni faktori mogu uticati na tok bolesti. Hašimoto nastaje kada imunski sistem počne da napada sopstvenu štitastu žlezdu. Kao rezultat, dolazi do smanjenog lučenja hormona, što izaziva simptome kao što su umor, pospanost, osećaj hladnoće i problemi sa koncentracijom. Osim toga, mnoge žene primećuju dobijanje na težini, što dodatno utiče na kvalitet života. Na sreću, redovno praćenje i svesnost o faktorima rizika mogu pomoći u boljem upravljanju bolešću.
Faktori koji mogu pogoršati Hašimotov tireoiditis
Među najvažnijim faktorima koji mogu uticati na Hašimotov tireoiditis nalazi se unos joda. Iako je jod ključan za normalan rad štitaste žlezde, njegovo prekomerno unošenje može dovesti do pogoršanja simptoma kod osoba sa ovom dijagnozom. Takođe, korišćenje suplemenata na svoju ruku, kao što su preparati na bazi morskih algi ili suplementi joda, može biti rizično. Zato je važno ne unositi dodatni jod bez saveta endokrinologa. Pored toga, hronični stres i nedostatak sna mogu uticati na rad imunskog sistema, što može dodatno opteretiti žene sa Hašimotom.
Pre svega, stanje uhranjenosti organizma igra važnu ulogu. Nedostatak selena, vitamina D, gvožđa i vitamina B12 može uticati na tok bolesti. S druge strane, uzimanje ovih suplemenata bez prethodne provere vrednosti nije preporučljivo. „Ne postoji univerzalni okidač za pogoršanje bolesti. Svaka pacijentkinja zahteva individualni pristup“, naglašava dr Ana Petrović, endokrinolog.
Praktični saveti za žene sa Hašimotom
Za žene koje žive sa dijagnozom Hašimotov tireoiditis, preporučuje se uravnotežena ishrana sa što manje prerađenih namirnica. Osim toga, važno je održavati redovan san, baviti se fizičkom aktivnošću i izbegavati pušenje. „Terapiju levotiroksinom treba uzimati tačno prema uputstvu. Kafa, kalcijum i gvožđe mogu smanjiti apsorpciju leka, pa je važno voditi računa o razmaku između lekova i obroka“, savetuje dr Petrović. Takođe, redovne kontrole hormona štitaste žlezde, kao što su TSH i FT4, ključne su za praćenje stanja.
Konačno, neki pacijenti se pitaju da li je potrebno izbaciti gluten iz ishrane. Međutim, izbacivanje glutena je preporučljivo samo ako postoji potvrđena celijakija (autoimuna bolest creva). Na kraju, najvažnije je ne tražiti čudesne dijete ili preparate. Stručnjaci preporučuju realan, održiv pristup zdravlju uz savetovanje sa endokrinologom. „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.“