Stručnjaci objašnjavaju razliku između ubrzanog pulsa i palpitacija i daju praktične savete za svakodnevni život
Mnoge žene u nekom trenutku osete kako im srce ubrzano lupa ili preskače. Ovaj osećaj, poznat kao palpitacija, može biti praćen zabrinutošću i pitanjem kada je vreme da se obratimo lekaru. U svakodnevnom životu, ubrzan rad srca često prate stres, napor ili uzbuđenje. Međutim, „kako pravilno proveriti puls“ i razlikovati bezazlene promene od simptoma koji zahtevaju pažnju veoma je važno za zdravlje svake žene.
Naime, normalan puls u mirovanju kod odraslih osoba kreće se između 60 i 100 otkucaja u minuti. Ako broj otkucaja pređe 100 u mirovanju, to se naziva tahikardija (ubrzan rad srca). S druge strane, palpitacije su subjektivan osećaj da su otkucaji srca izraženiji, pa žena može osetiti treperenje, preskakanje ili snažno udaranje u grudima, čak i kada je broj otkucaja u granicama normale. Zbog toga je važno znati kako razlikovati ova dva pojma i kada je potrebno zatražiti stručnu pomoć.
Kako pravilno proveriti puls i kada posetiti lekara
Da biste proverili svoj puls kod kuće, pre svega sedite ili lezite i mirujte pet minuta. Zatim, kažiprstom i srednjim prstom pritisnite unutrašnju stranu ručnog zgloba i izbrojite otkucaje tokom celog minuta. Ako primetite da puls nije pravilan, zabeležite kako se osećate i da li se javljaju dodatni simptomi poput bola u grudima, gušenja ili vrtoglavice. Pored toga, korisno je voditi dnevnik tegoba, posebno ako se simptomi ponavljaju u istim okolnostima.
Zapravo, strah, stres, fizički napor, ali i povišena temperatura, mogu privremeno ubrzati rad srca. Međutim, na puls utiču i manjak sna, konzumacija nikotina, alkohola i kofeina, ali i neki lekovi. Neki zdravstveni problemi, kao što su anemija (manjak gvožđa), pojačan rad štitaste žlezde ili poremećaji srčanog ritma, takođe mogu izazvati slične tegobe. Zbog toga je važno ne ignorisati simptome koji se često ponavljaju ili se pogoršavaju.
Kada ubrzan puls zahteva medicinsku procenu
Ako vam se puls ubrza nakon fizičkog napora ili stresa, a nema drugih simptoma, dovoljno je da se odmorite i dišete polako. Takođe, nadoknadite tečnost ako ste dehidrirani. Ipak, ako ubrzani puls traje duže od nekoliko minuta, javlja se bez očiglednog razloga ili ga prate bol u grudima, osećaj gušenja ili nesvestica, obavezno se obratite lekaru. Na kraju, nemojte sami uzimati mineralne suplemente ili lekove za srce bez prethodne konsultacije sa stručnjakom. Kao rezultat, terapija uvek zavisi od uzroka simptoma.
Pre svega, izbegavajte poznate okidače kao što su obilni obroci, previše kafe ili energetskih napitaka. Zabeležite kada se simptomi javljaju i šta ste prethodno jeli ili pili. Na taj način pomažete lekaru da što preciznije postavi dijagnozu. Štaviše, manji i češći obroci, kao i izbegavanje hrane koja vam smeta, mogu doprineti smanjenju neprijatnosti.
Dr Ana Petrović, kardiolog, ističe: „Ako osećate ubrzan rad srca koji traje više od pet minuta u mirovanju, ili ako se jave bol u grudima, gušenje ili vrtoglavica, ne čekajte – javite se lekaru. Ponekad je potrebno brzo reagovati kako bi se sprečile komplikacije.“
Na kraju, važno je napomenuti da tahikardija (ubrzan rad srca) i palpitacije nisu isto. Pravilno praćenje pulsa i beleženje tegoba pomažu u pravovremenom prepoznavanju ozbiljnih stanja. Takođe, osećaj ubrzanog rada srca često je prolazan, ali uvek obratite pažnju na signale svog tela. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.