Promene u ishrani i navikama mogu poboljšati crevni mikrobiom i doprineti boljem opštem zdravlju i raspoloženju
Najnovija istraživanja pokazuju koliko je mikrobiom u crevima važan za zdravlje žena. Pre svega, ravnoteža bakterija u crevima utiče na probavu, imunitet, hormone, raspoloženje i čak na dužinu života. O ovoj temi govoriće dr med. Stevan Milenković na online konferenciji posvećenoj dugovečnosti, zakazanoj za 5. decembar. Tema je posebno značajna za žene jer hormonske promene, svakodnevni stres i način ishrane utiču na ravnotežu mikroorganizama u crevima.
Zdravlje počinje u crevima: U ženskom telu živi desetine milijardi mikroorganizama koji zajedno čine mikrobiom. Iako mnoge žene misle da su bakterije neprijatelji, zapravo su one ključni saradnici našeg organizma. Zbog toga se sve češće koristi izraz „drugi mozak” za creva. Više od pola milijarde nervnih ćelija nalazi se upravo u crevima, a većina signala iz ove mreže putuje ka mozgu. Kao rezultat, creva često utiču na naše raspoloženje i apetit.
Veza između mikrobioma i ženskog zdravlja
Za ženu je ravnoteža mikrobioma važna ne samo zbog varenja, već i zbog hormona i imuniteta. Kada jedemo raznovrsnu hranu bogatu biljnim vlaknima, dobre bakterije u crevima razlažu te materije i proizvode korisne kratkolančane masne kiseline. Te kiseline hrane ćelije creva i podstiču lučenje hormona sitosti, kao što je GLP-1. Takođe, one jačaju crevnu barijeru i smanjuju upalu, što je važno za prevenciju mnogih bolesti. Međutim, kada dominiraju prerađena hrana, šećeri i belo brašno, mikrobiom gubi raznovrsnost, a signali gladi i sitosti postaju nepouzdani. Pored toga, narušena ravnoteža može dovesti do hronične upale i bržeg starenja.
Kakve promene mogu napraviti razliku?
Pre svega, važno je znati da se mikrobiom brzo menja. Promene se primećuju već nakon nekoliko nedelja pravilne ishrane i zdravih navika. Osim toga, svakodnevno uključivanje različitih biljnih namirnica, kao što su pasulj, povrće, kiseli kupus, jogurt ili kefir, može obogatiti bakterijsku zajednicu u crevima. Na kraju, redovna fizička aktivnost i dobar san takođe doprinose zdravlju mikrobioma.
Dr Stevan Milenković, načelnik koloproktologije u Klinici za opštu hirurgiju u Bremenu, naglašava važnost ovih navika: „Pacijentkinje mi često kažu da su probale sve dijete i da ništa ne deluje. Retko koja žena zna da u tom procesu učestvuju milijarde stanara u crevima. Kada počnemo da brinemo o njima, menja se i odnos prema hrani, i to bez gladovanja.”
Mikrobiom u crevima utiče na zdravlje i dugovečnost žena
Zapravo, većina serotonina (hormona sreće) proizvodi se upravo u crevima. Zbog toga problemi sa mikrobiomom mogu izazvati poremećaje raspoloženja, anksioznost ili čak depresiju. Takođe, žene koje pate od hroničnog umora ili problema sa težinom često imaju narušenu ravnotežu crevnih bakterija. Kao rezultat, balans mikrobioma može poboljšati opšte zdravlje, smanjiti rizik od metaboličkih bolesti i doprineti dužem životu.
Sa druge strane, dr Milenković ističe važnost informisanosti: „Veza creva i mozga ne zaustavlja se na apetitu. Najveći deo serotonina nastaje upravo u crevima, gde reguliše njihov rad i šalje poruke nervnom sistemu.”
Za kraj, male promene svakog dana, poput šake orašastih plodova umesto slatkiša ili šetnje posle ručka, mogu imati veliki uticaj na zdravlje mikrobioma. Štaviše, važno je podsetiti da ni jedan savet ne zamenjuje stručnu procenu. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.