Specijalista sporta dr Sead Malićević objašnjava zašto je fizička aktivnost ključ za zdravu probavu i kako svaka žena može da poboljša rad creva bez laksativa
Problemi sa nadutošću i zatvorom često pogađaju žene svih uzrasta, naročito u periodima stresa, promena u ishrani ili zbog smanjenog kretanja, što ume da naruši svakodnevni život i samopouzdanje. Rešenje, prema rečima dr Seada Malićevića, specijaliste medicine sporta, može biti jednostavno i dostupno svima – redovna fizička aktivnost, posebno šetnja.
Nadutost i neredovno pražnjenje creva obično se povezuju sa ishranom, ali stručnjaci ističu da fizička neaktivnost ima iznenađujuće veliki uticaj na rad digestivnog sistema. Čak i kada žene vode računa o ishrani i unose dovoljno vlakana, problemi mogu biti prisutni ukoliko provedu mnogo vremena sedeći. Dugotrajno sedenje usporava prirodni pokret creva, što može dovesti do osećaja težine, nelagodnosti ili čak bolova u stomaku.
Dr Malićević objašnjava: „Redovno kretanje, poput svakodnevne šetnje od najmanje 25 do 30 minuta, podstiče rad creva i ubrzava peristaltiku, što doprinosi lakšem i redovnijem pražnjenju.“ Prva poboljšanja, dodaje on, mogu se primetiti već nakon dve do tri nedelje dosledne aktivnosti.
Uz fizičku aktivnost, veoma je važno obratiti pažnju na unos vode i dijetnih vlakana. Preporučene namirnice su integralne žitarice, povrće, voće poput jabuka, krušaka i šljiva, mahunarke, kao i fermentisani mlečni proizvodi. Ova kombinacija olakšava varenje i smanjuje potrebu za korišćenjem laksativa, koji mogu dovesti do navikavanja i pogoršanja problema kod zdravih osoba.
Redovno kretanje ima još jednu važnu prednost: podržava razvoj raznovrsne i stabilne crevne mikrobiote, odnosno „dobrih“ bakterija, što je ključno za snažan imunitet i dobro opšte zdravlje. Dr Malićević ističe: „Fizička aktivnost smanjuje upalne procese u organizmu i stvara povoljnije uslove za rast korisnih mikroorganizama. Takva mikrobiota pomaže varenju, jača imuni sistem i pozitivno utiče na mentalno zdravlje.“
Za žene koje se bore sa učestalim nadimanjem ili zatvorom, prvi korak je uvođenje svakodnevne šetnje, plivanja ili vožnje bicikla – aktivnosti koje su lako dostupne i ne zahtevaju posebnu opremu. Blaga fizička aktivnost, u trajanju od pola sata dnevno, može da napravi veliku razliku u kvalitetu života, bez potrebe za lekovima.
Važno je napomenuti da, ukoliko se tegobe nastave ili pogoršaju, treba potražiti savet lekara radi precizne dijagnoze i odgovarajuće terapije.
