ALS je teška neurološka bolest koja češće pogađa osobe starije od 40 godina, a simptomi mogu biti neprimetni u početku
Amiotrofična lateralna skleroza (ALS), poznata i kao Lu Gerigova bolest, ponovo je u centru pažnje nakon što je poznati glumac Erik Dejn preminuo samo deset meseci nakon što mu je dijagnostikovana ova bolest. ALS je retka, ali izuzetno ozbiljna neurodegenerativna bolest koja pogađa motorne neurone – ćelije koje prenose signale iz mozga do mišića. Bolest najčešće pogađa osobe starije od 40 godina, a češća je kod muškaraca, mada može da se javi u bilo kom uzrastu i kod oba pola.
Prvi simptomi ALS-a su obično suptilni – slabost mišića u rukama ili nogama, teškoće pri hodanju ili obavljanje svakodnevnih aktivnosti. S vremenom, bolest napreduje i dolazi do potpunog gubitka kontrole nad mišićima, uključujući i one koji su važni za disanje i gutanje. To je razlog što je ALS smrtonosna bolest i za sada ne postoji lek koji može da je izleči. “Iako ne možemo da izlečimo ALS, postoje lekovi i terapije koji mogu usporiti napredovanje bolesti i olakšati simptome,” objašnjava dr Milena Petrović, specijalista neurologije.
Uzrok nastanka ALS-a još uvek nije do kraja razjašnjen. U oko 5 do 10 odsto slučajeva bolest je nasledna, dok se kod većine obolelih javlja spontano, bez porodične istorije. Genetski faktori, godine starosti i, prema novijim istraživanjima, pušenje, mogu povećati rizik od obolevanja. Kod žena je bolest nešto ređa, ali ne treba zanemariti prve simptome, posebno ukoliko postoji opterećena porodična anamneza.
ALS uzrokuje postepeno propadanje i smrt nervnih ćelija odgovornih za pokretanje mišića. Iako su mišići isprva zdravi, gube sposobnost pokretanja jer ne dobijaju signale iz mozga. Na kraju, obolele osobe gube sposobnost samostalnog kretanja, govora, gutanja i disanja. “Važno je da svaka promena u snazi ili koordinaciji mišića, pogotovo kod žena starijih od 40 godina, bude razlog za posetu lekaru,” kaže dr Petrović.
Napredak u medicini doneo je nekoliko novih terapija koje mogu produžiti život obolelima i poboljšati kvalitet života. Lekovi poput riluzola ili novijih preparata pomažu usporavanju propadanja nervnih ćelija. Takođe, savremena nega i fizikalna terapija imaju važnu ulogu u održavanju funkcionalnosti koliko god je to moguće.
Za žene posebno je važno da obrate pažnju na prve znake slabosti ili neobjašnjivih smetnji u pokretima, kao i na moguće promene u porodici koje bi mogle ukazati na nasledni oblik ALS-a. Pravovremeno obraćanje lekaru može značiti ranije prepoznavanje bolesti i bolju kontrolu simptoma. “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru,” naglašava dr Petrović.
Podizanje svesti o ALS-u i prikupljanje sredstava za istraživanje ove bolesti, kao što je bio poznati izazov sa kofom hladne vode, omogućili su značajan napredak u razumevanju i lečenju. Iako je ALS i dalje neizlečiv, nada za obolele i njihove porodice raste sa svakim novim otkrićem i razvojem terapija.
