Zločin iz 1975. godine u Metohiji ostavio je dubok trag, podsećajući na važnost hrabrosti, dostojanstva i zajedničkog sećanja
Branka Đukić iz sela Meteha kod Plava, imala je samo 18 godina kada je tragično izgubila život 2. septembra 1975. godine, vraćajući se iz Peći gde je planirala da upiše četvrti razred gimnazije. Tog dana, na putu kroz šumu kod Ječmišta, presrele su je dve osobe koje su pokušale da je osramote. Kada su naišli na njen otpor i dostojanstvo, Branka je izgubila život na mestu gde je svakodnevno prolazila ka svom domu.
Njen otac Rade Đukić pronašao je ćerku narednog jutra i u naručju je doneo kući. Tuga i šok proširili su se kroz celu zajednicu, a priča o Brankinoj hrabrosti i odlučnosti da se suprotstavi nasilnicima preživela je decenijama kao simbol čednosti i ponosa.
Nakon brzog hapšenja počinilaca, sudski proces izazvao je brojne polemike. Porodice optuženih negirale su odgovornost, dok je Brankin otac mesecima tražio način da se izbori sa gubitkom i nepravdom. Na dan izricanja presude, 4. decembra 1975, Rade je uneo pištolj u sudnicu i pucao u jednog od optuženih. Policija ga je odmah uhapsila, a Rade je izjavio: “Drugačije nisam mogao.” Kasnije je dodao: “Pazite da ne ubijete nekoga, metak je još u cevi.”
Sud je delo okarakterisao kao “ubistvo iz bezobzirne osvete” i prvobitno ga osudio na osam godina zatvora, ali je kazna kasnije smanjena na pet godina. Više od 75.000 građana potpisalo je peticiju za njegovo oslobađanje, a poznati advokati iz glavnog grada prihvatili su njegovu odbranu bez naknade.
Policajac koji je vodio istragu, Veselin Simonović, kasnije je ispričao da su počinioci sami odlučili da se predaju, uz osećaj srama zbog počinjenog dela. “Nisu je silovali. Dobila je batine i ogrebotine, i zato joj je Kur Mehtaj pucao u glavu”, rekao je Simonović. Ova izjava osvetljava dodatne okolnosti, ali ne umanjuje težinu gubitka koji je zadesio porodicu Đukić.
Brankini posmrtni ostaci preneti su 1991. godine u Spuž, gde i danas počiva. Njena priča ostala je snažan podsetnik na važnost ličnog dostojanstva i otpornosti, ali i na posledice koje nasilje ostavlja na porodicu i zajednicu.
