Žene starije od 80 godina mogu imati izuzetno očuvano pamćenje zahvaljujući povećanoj regeneraciji moždanih ćelija
Novo istraživanje otkriva da mozak ima sposobnost regeneracije čak i u dubokoj starosti, naročito kod žena starijih od 80 godina. Ova vest donosi nadu svima koji brinu o gubitku pamćenja i mentalnoj agilnosti u poznom dobu, jer pokazuje da je moguće zadržati oštro pamćenje i nakon osamdesete godine života.
Studija je analizirala grupu takozvanih „SuperAgera” – osoba starijih od 80 godina čije pamćenje i sposobnost učenja prevazilaze i one mnogo mlađih odraslih. Pokazalo se da mozak ovih ljudi proizvodi znatno više novih neurona, čak dvostruko više nego kod tipičnih starijih osoba, dok je ta brojka čak 2,5 puta veća nego kod osoba sa Alchajmerovom bolešću. Ova činjenica posebno je značajna za žene, jer su one češće pogođene kognitivnim promenama u starosti.
Najveći broj novih moždanih ćelija uočen je u hipokampusu, regionu mozga odgovornom za formiranje i čuvanje novih sećanja. „Očuvanje mladih neurona u hipokampusu daje mozgu fleksibilnost i otpornost na zaboravljanje”, izjavila je dr. Ana Petrović, neurološkinja. Ove ćelije se lakše povezuju i integrišu u postojeće moždane mreže, što omogućava očuvanje dobrog pamćenja čak i u kasnim godinama.
Osim toga, kod SuperAgera je uočen znatno manji broj promena tipičnih za Alchajmerovu bolest, poput takozvanih tau zapetljaja, dok su delovi mozga zaduženi za pažnju i motivaciju bili deblji i očuvaniji nego kod mlađih odraslih. U entorinalnom korteksu, ključnom za pamćenje, pronađeni su veliki i zdravi neuroni, čak veći nego kod osoba u tridesetim godinama života.
Da bi neko stekao status SuperAgera, potrebno je da ima više od 80 godina i postigne odlične rezultate na testovima pamćenja, naročito kada je reč o svakodnevnim događajima. Zanimljivo je da se ovaj fenomen ne objašnjava višim koeficijentom inteligencije, već kombinacijom bioloških faktora i životnih navika. Mnoge žene iz ove grupe su i dalje društveno aktivne, čitaju, volontiraju i uče nove veštine, što pozitivno utiče na mozak.
„Redovno mentalno angažovanje, održavanje društvenih kontakata i učenje novih veština mogu doprineti očuvanju pamćenja”, savetuje dr. Petrović. Takođe, napominje da je za zdravlje mozga važno voditi računa o hroničnim bolestima kao što su dijabetes ili srčane tegobe.
Ovo istraživanje koristi naprednu tehnologiju za analizu pojedinačnih moždanih ćelija i otkriva da su posebno važne dve vrste ćelija – CA1 neuroni i astrociti. CA1 neuroni ključni su za skladištenje i vraćanje sećanja, dok astrociti podržavaju rad neurona i regulišu protok krvi u mozgu.
Za žene koje žele da očuvaju mentalnu svežinu u starosti preporučuje se: redovno učenje novih stvari, održavanje društvenih veza, fizička aktivnost i kontrola hroničnih bolesti. Ukoliko primetite probleme sa pamćenjem, važno je da se obratite svom lekaru radi pravovremene procene i saveta.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
