Nova studija otkriva da su žene izložene riziku od srčanog udara i sa manjom količinom plaka, zbog specifične građe krvnih sudova
Srčani udar predstavlja ozbiljan zdravstveni problem za žene starije od 50 godina, pokazala je nedavna studija koja menja dosadašnje razumevanje rizika. Iako se tradicionalno verovalo da infarkt nastaje uglavnom kada su arterije znatno zapušene, istraživanja su pokazala da kod žena opasnost postoji čak i pri manjem stepenu zapušenja krvnih sudova.
Studija je obuhvatila više od 4.200 osoba sa stabilnim bolom u grudima, bez ranije dijagnostikovane koronarne bolesti. Među njima je bilo podjednako žena starijih od 50 i muškaraca starijih od 45 godina. Rezultati su pokazali da žene generalno imaju manju količinu masnih naslaga (plaka) u arterijama nego muškarci, ali su ipak pod sličnim rizikom od infarkta.
Razlog za ovakve nalaze leži u anatomiji. Ženske koronarne arterije su prirodno užeg prečnika, pa čak i manja količina plaka može značajno suziti krvni sud i ometati protok krvi. U studiji je primećeno da je rizik od infarkta kod žena rastao već kada je plak zauzimao svega 20 odsto unutrašnjosti arterije, dok je kod muškaraca taj prag bio viši – oko 28 odsto.
Dr Marija Janković, kardiolog, ističe: „Kod žena je odnos između veličine plaka i promene u protoku krvi drugačiji nego kod muškaraca, što može dovesti do infarkta i kada arterije nisu potpuno zapušene.”
Važno je napomenuti da žene češće razvijaju takozvanu neopstruktivnu koronarnu bolest – stanje u kom arterije nisu u potpunosti sužene, ali dolazi do poremećaja u funkcionisanju sitnih krvnih sudova ili grčenja arterija. Ova bolest često prolazi neprimećeno, iako može dovesti do ozbiljnih ishoda, uključujući srčani udar i smrtni ishod.
Za čitateljke je važno da znaju da čak i uz uredne nalaze i bez izraženog suženja arterija, simptomi poput bola u grudima, zamaranja ili otežanog disanja zahtevaju obraćanje lekaru. Pravovremena dijagnostika i razumevanje specifičnosti ženskog srca mogu značajno smanjiti rizik od komplikacija.
Praktične preporuke uključuju redovne kontrole krvnog pritiska i nivoa holesterola, zdravu ishranu, umerenu fizičku aktivnost i prestanak pušenja. Dr Janković savetuje: „Žene bi trebalo da razgovaraju sa svojim lekarom o individualnim faktorima rizika i mogućoj potrebi za dodatnim testiranjima, čak i ako standardni nalazi ne pokazuju veliko zapušenje arterija.”
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
