Palpitacije su često bezopasne, ali mogu biti znak poremećaja – kada je vreme za posetu lekaru
Sve više žena, posebno u odraslom i zrelom dobu, javlja se lekarima zbog osećaja preskakanja ili ubrzanog rada srca, poznatog kao palpitacije. Ovaj simptom izaziva zabrinutost, ali je važno znati da palpitacije najčešće nisu opasne i da su u većini slučajeva povezane sa stresom, anksioznošću ili pojačanim unosom kofeina.
Palpitacije se opisuju kao osećaj da srce snažno, ubrzano, nepravilno ili “lepršavo” kuca. Žene ih često osete u grudima, ali i u vratu ili grlu. Dr Larry R. Jackson, kardiolog i specijalista za srčani ritam, objašnjava: „Palpitacije su pojačana svest o otkucajima srca. To je simptom, a ne dijagnoza.” U većini slučajeva traju samo nekoliko sekundi ili minuta i same prolaze. Ipak, one su jedan od najčešćih razloga za posetu kardiologu, jer izazivaju osećaj nelagode i brige.
Palpitacije može izazvati više različitih faktora. Najčešći su stres, fizička aktivnost, umor, napici sa kofeinom, ali i poremećaji elektrolita (na primer, manjak kalijuma ili magnezijuma). Neki lekovi, posebno oni za prehladu ili astmu, kao i određene ilegalne supstance, mogu dovesti do preskakanja srca. Povremeno, palpitacije su posledica aritmije – medicinskog stanja u kojem je električni impuls u srcu poremećen. Najpoznatiji primer je atrijalna fibrilacija, koja kod nekih osoba povećava rizik od moždanog udara.
Za žene je posebno važno da obrate pažnju na prateće simptome. Ako je preskakanje srca praćeno bolom u grudima, otežanim disanjem, mučninom ili nesvesticom, odmah se treba obratiti lekaru. Dr Jackson naglašava: „Ako istovremeno sa palpitacijama osetite nelagodnost u grudima ili teže dišete, potražite hitnu medicinsku pomoć.”
Dobra vest je da kod većine žena palpitacije nisu znak srčane bolesti, posebno ako su povremene i nisu praćene drugim simptomima. Veoma često, iako žene osećaju da im srce “preskače”, pregledi i snimanja ne pokazuju nikakav poremećaj ritma. Ipak, ukoliko su simptomi učestali ili se pogoršavaju, važno je uraditi osnovne kardiološke preglede, uključujući EKG i holter monitoring, kako bi se isključile ozbiljnije aritmije.
Praktični saveti za prevenciju palpitacija uključuju izbegavanje prekomernog unosa kofeina, smanjenje stresa tehnikama opuštanja, redovnu fizičku aktivnost prilagođenu godinama i stanju, kao i dovoljno sna. Takođe, važno je redovno proveravati krvni pritisak i nivo elektrolita, naročito kod žena u menopauzi ili onih koje uzimaju određene lekove.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
