Žene u tridesetim i četrdesetim sve češće razvijaju alergije zbog promena u imunitetu, hormonima i okruženju
Alergije nisu rezervisane samo za detinjstvo – sve više žena u odraslom dobu suočava se sa ovim problemom, posebno u tridesetim i četrdesetim godinama. Promene u načinu života, hormonski disbalans ili selidba mogu biti dovoljni da izazovu reakciju imunog sistema na supstance koje su ranije bile bezopasne. Prema rečima alergologa dr Ane Petrović: “Imuni sistem tokom života menja svoju osetljivost, pa se alergije mogu javiti i posle godina bez simptoma.”
Najčešći okidači alergija u odraslom dobu su:
1. Alergije na hranu – Najčešće su alergijske reakcije na orašaste plodove, kikiriki i morske plodove. Oko 10% odraslih razvije neku vrstu alergije na hranu.
2. Sezonske alergije – Polen, trava i ambrozija, ali i grinje i buđ iz zatvorenih prostora, mogu izazvati simptome poput kijanja, curenja nosa ili svrab očiju.
3. Kućni ljubimci – Čak i ako ste godinama živeli sa ljubimcem bez problema, imunološke promene mogu dovesti do iznenadnih reakcija.
4. Ubodi insekata – Prva reakcija može biti blaga, ali ponovljeni ubodi povećavaju rizik od ozbiljnijih simptoma.
5. Lekovi – Najčešće su alergije na antibiotike i lekove protiv bolova. Sa godinama, telo može početi da reaguje i na lekove koje ste ranije podnosili bez problema.
Hormonske promene, posebno tokom trudnoće ili menopauze, mogu dodatno uticati na pojavu novih alergija. Preseljenje u drugi grad ili državu takođe povećava izloženost novim alergenima. Stres je još jedan važan faktor: iako sam po sebi ne izaziva alergije, može oslabiti imuni sistem i povećati osetljivost na alergene.
Simptomi alergija mogu biti različiti – od zapušenog nosa, kijanja, svraba i suzenja očiju, do osipa, oticanja usana ili lica, bolova u stomaku i mučnine. Kod nekih osoba reakcije se javljaju odmah, dok se kod drugih razvijaju postepeno. Ako simptomi traju ili se ponavljaju u određenim situacijama, preporučuje se testiranje kod lekara, jer je to najsigurniji način da se utvrdi uzrok i razlikuju alergije od sličnih stanja.
“Alergije mogu nastajati godinama, pa nije neobično da se dijagnostikuju i u kasnijoj životnoj dobi”, kaže dr Petrović. Dobra vest je da se simptomi mogu držati pod kontrolom – izbegavanje okidača, korišćenje hipoalergijske posteljine i primena lekova kao što su antihistaminici, nosni sprejevi ili kapi za oči često donose olakšanje. U nekim slučajevima, preporučuje se imunoterapija.
Važno je znati da alergije stečene u odraslom dobu ređe spontano nestaju, ali uz adekvatnu terapiju i promene životnog stila moguće je voditi pun i kvalitetan život. Svaka promena simptoma ili nova reakcija razlog su za konsultaciju sa lekarom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se stručnjaku.