Naučnici sa Univerziteta u Minesoti otkrili su da alkohol menja način na koji mozak funkcioniše, a efekti se razlikuju od osobe do osobe.
Tim naučnika sa Univerziteta u Minesoti objavio je rezultate istraživanja koje otkriva kako čak i male količine alkohola mogu promeniti način na koji mozak funkcioniše kod odraslih žena i muškaraca. U studiji, sprovedenoj na 107 zdravih ispitanika starosti od 21 do 45 godina, ispitivano je kako alkohol utiče na moždanu aktivnost u kontrolisanim uslovima. Učesnicima je data količina alkohola koja odgovara zakonskoj granici za vožnju ili placebo, a pola sata kasnije njihova moždana aktivnost je snimana magnetnom rezonancom.
insert_image(“woman brain alcohol science”)
Istraživanje je pokazalo da alkohol ne utiče samo na površinske simptome poput osećaja opuštenosti ili slabije kontrole, već mnogo dublje menja komunikaciju između različitih delova mozga. Umesto da informacije slobodno cirkulišu celim mozgom, pod dejstvom alkohola one ostaju “zarobljene” u manjim, izolovanim delovima. Stručnjaci su to uporedili sa gradskim saobraćajem koji se iz glavnih ulica premešta u manje četvrti, gde i dalje postoji aktivnost, ali je opšta koordinacija narušena.
Zanimljivo je da svi ispitanici nisu reagovali isto na istu količinu alkohola. Naučnici su uočili da subjektivni osećaj pijanstva nije zavisio samo od nivoa alkohola u krvi, već od toga koliko su veze između različitih delova mozga oslabile. Što je ta komunikacija slabija, to je i osećaj pijanstva bio jači. Dr. Marko Petrović, jedan od autora studije, ističe: “Nije presudno koliko ste popili, već kako vaš mozak reaguje na alkohol – kod nekih su promene izraženije i brže nastupaju.”
Ove promene objašnjavaju i uobičajene simptome kao što su zamućen vid, nesiguran hod i usporene reakcije. Na primer, centar za vizuelne informacije postaje manje povezan sa ostalim delovima mozga, pa vizuelni podaci kasne i otežano se obrađuju. Alkohol ne usporava rad mozga na jednostavan način, već menja njegovu unutrašnju organizaciju – informacije postaju izolovanije i teže dostupne drugim moždanim funkcijama. To može uticati na donošenje odluka, kontrolu impulsa i reakcije na spoljašnje podsticaje, što su posebno važne teme za žene koje često balansiraju između više obaveza i odgovornosti.
Važno je naglasiti da je istraživanje analiziralo kratkoročne efekte alkohola i to u stanju mirovanja, bez zadavanja konkretnih zadataka učesnicima. Svi ispitanici bili su zdravi, pa ostaje da se u budućnosti ispita kako alkohol utiče na mozak kod osoba sa hroničnim problemima ili drugim zdravstvenim stanjima. Ovo istraživanje podseća na značaj umerenosti i razumevanja individualnih razlika u reakciji na alkohol, posebno kod žena koje žele da očuvaju svoje mentalno zdravlje i jasnoću uma.
