Sve češće biramo između kravljeg i biljnih mleka, a nutritivne razlike mogu značajno uticati na zdravlje i energiju
Nutricionisti i potrošači širom Srbije poslednjih godina sve češće postavljaju pitanje: koje mleko je najbolje za naše zdravlje, a koje je najprikladnije tokom posta? U trgovinama je ponuda raznovrsna – od klasičnog kravljeg mleka do sojinog, bademovog, ovsenog, kokosovog i konopljinog mleka. Izbor zavisi od ličnih potreba, zdravstvenog stanja i životnog stila, a svaka vrsta ima svoje prednosti i potencijalne nedostatke.
insert_image(“milk glass plant-based kitchen”)
Kravlje mleko i dalje je najzastupljenije u domaćinstvima. Pasterizovano kravlje mleko, zahvaljujući procesu zagrevanja, bezbedno je za upotrebu i bogato je kalcijumom, kalijumom, magnezijumom, cinkom, jodom i vitaminima A, B i D. Ovi nutrijenti često nedostaju u ishrani, posebno kod žena. Međutim, pojedine osobe imaju problem sa varenjem laktoze – prirodnog šećera u mleku – što može izazvati nelagodnosti u stomaku. S druge strane, proizvodi sa smanjenim procentom masti mogu uticati na nivo glukoze u krvi, pa se preporučuje pažljiv izbor u skladu sa individualnim potrebama.
U poslednje vreme pažnju privlači i sirovo mleko, čije zdravstvene koristi neki zagovaraju, ali većina stručnjaka ipak upozorava na moguće rizike zbog prisustva bakterija kao što su salmonela i Ešerihija koli. “Sirovo mleko može sadržati štetne mikroorganizme, pa je preporučljivo birati pasterizovane proizvode zbog sigurnosti”, rekla je dr. Milica Petrović, specijalista ishrane.
Biljna mleka su posebno popularna tokom posta, ali i među osobama koje izbegavaju mlečne proizvode iz zdravstvenih ili ličnih razloga. Sojino mleko često je obogaćeno kalcijumom i vitaminima, ali može sadržati više dodatih šećera i prerađenih sastojaka. Bademovo mleko ima stabilan uticaj na nivo šećera u krvi, ali sadrži manje proteina u poređenju sa sojinim ili konopljinim mlekom. Ovseno mleko je omiljen izbor uz kafu, ali može izazvati brži rast šećera u krvi zbog prirodnih šećera i niskog sadržaja proteina. Kokosovo mleko, bogato zasićenim mastima i trigliceridima srednjeg lanca, može pozitivno delovati na crevnu floru i doprineti stabilnosti nivoa šećera. Konopljino mleko posebno je cenjeno među veganima zbog dobrog sadržaja proteina i vlakana, a lako se vari.
Prilikom izbora mleka, savetuje se čitanje deklaracija i biranje nezaslađenih varijanti, naročito tokom posta, kako bi se izbegle nagle oscilacije šećera u krvi i pad energije. “Prilagodite izbor mleka svojim potrebama, ali uvek proveravajte sastav i birajte proizvode sa što manje dodatih šećera”, savetuje dr. Petrović.
Zaključak je da ne postoji univerzalno najbolje mleko – važno je voditi računa o svom zdravlju i potrebama, kao i o kvalitetu proizvoda koji unosimo u organizam.
