Japanski naučnici otkrili su da svakodnevno udisanje etarskog ulja ruže povećava sivu masu u delu mozga povezanom sa pamćenjem i emocijama
Japanski naučnici sa poznate istraživačke institucije sproveli su neobično istraživanje u Tokiju, pokušavajući da utvrde može li miris ruže uticati na ženski mozak. U studiji objavljenoj u stručnom časopisu, stručnjaci su pratili 50 zdravih žena uzrasta od 41 do 69 godina tokom mesec dana. Ključni cilj bio je da se ispita kako svakodnevno udisanje etarskog ulja ruže utiče na moždanu strukturu.
insert_image(‘rose scent, women, neuroscience, aroma therapy’)
Jedna grupa žena nosila je aroma-flaster sa razblaženim etarskim uljem ruže, dok je kontrolna grupa koristila flaster sa običnom vodom. Pre početka i na kraju istraživanja, svima je urađena magnetna rezonanca kako bi se uporedile moguće promene u mozgu. Rezultati su pokazali da su žene koje su svakog dana udisale miris ruže imale povećanje zapremine sive mase u zadnjem delu cingularnog korteksa (PCC). Ovaj deo mozga ključan je za pamćenje, emocionalnu obradu i razmišljanje o sebi. U ostalim regijama, poput amigdale, nisu zabeležene značajne promene.
Veza između mirisa i pamćenja
Pre svega, zadnji cingularni korteks dugo se smatra važnim za povezivanje uspomena i emocija. Na taj način, promene u ovom delu mozga privukle su pažnju naučne javnosti, jer su prvi put direktno povezane sa dugotrajnim izlaganjem jednom mirisu. Takođe, poznato je da ovaj deo mozga prvi pokazuje promene kod osoba sa demencijom ili Alchajmerovom bolešću.
„Naši nalazi otvaraju mogućnost da jednostavne promene u svakodnevnim navikama, poput udisanja određenih mirisa, mogu imati uticaj na mozak“, izjavila je glavna autorka studije dr. Hiroko Yamada. Ipak, upozorila je da je za konačne zaključke potrebno još istraživanja. „Ne možemo tvrditi da miris ruže sprečava demenciju, ali rezultati pokazuju da vredi dalje istraživati ovu temu“, dodala je ona.
Zašto mirisi tako snažno utiču na naš mozak?
Čulo mirisa, za razliku od drugih čula, ima direktnu vezu sa limbičkim sistemom u mozgu. Ovaj sistem kontroliše emocije, pamćenje i reakcije na stres. Zbog toga mirisi mogu brzo da izazovu snažne emocionalne reakcije ili asocijacije. Naučnici smatraju da dugotrajna stimulacija mirisnim signalima može podstaći neuroplastičnost, odnosno sposobnost mozga da se prilagođava i stvara nove veze.
S druge strane, istraživači napominju da rezultati ne znače da svako treba odmah da koristi etarska ulja u terapeutske svrhe. Štaviše, ističu da je važno konsultovati se sa stručnjacima pre promene svakodnevnih navika, posebno kod osoba sa zdravstvenim problemima.
Konačno, ovo istraživanje otvara nova pitanja o ulozi mirisa u svakodnevnom životu žena. Pored toga, pokazuje koliko male promene mogu imati značajan uticaj na zdravlje mozga. Naučnici će nastaviti da prate dugoročne efekte i da istražuju mogućnosti prevencije neurodegenerativnih bolesti kroz aromaterapiju.