Podaci Globalnog zdravstvenog indeksa otkrivaju razlike u kvalitetu života, a region Balkana beleži zanimljive rezultate
Prema najnovijem Globalnom zdravstvenom indeksu za 2025. godinu, koji je predstavljen na svetskoj mapi za 2026, otkrivene su značajne razlike u zdravlju i kvalitetu života među državama sveta. Na listi najzdravijih zemalja vode Tajvan, Singapur, Izrael, Japan i Švajcarska, sa indeksom zdravlja iznad 97, dok se na suprotnom kraju nalaze Somalija, Severna Koreja i Istočni Timor, čiji indeksi ne prelaze 48 poena.
insert_image(‘world map, healthy lifestyle, women, global health’)
Srbija, prema ovom istraživanju, ima indeks zdravlja 71,33 i svrstava se u sredinu tabele, izdvajajući se u regionu kao „svetla tačka“ u poređenju sa nekim susednim zemljama. Crna Gora (67,91) i Albanija (71,84) beleže slične ili nešto niže rezultate, dok su Bosna i Hercegovina (81,77), Hrvatska (88,88), Severna Makedonija (84,95), Mađarska (86,85), Rumunija (81,22) i Bugarska (83,31) ostvarile bolje rezultate. Slovenija posebno prednjači u regionu, sa indeksom 90,2, i nalazi se među najzdravijim državama sveta.
Stručnjaci koji su radili na istraživanju navode da razvijenije zemlje imaju jasnu prednost zahvaljujući nižem stepenu zagađenja, kvalitetnijoj infrastrukturi, boljem pristupu zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, stabilnom tržištu rada, kao i sigurnoj vodi i zdravoj hrani. „Kvalitet života je u direktnoj vezi sa ekonomskom stabilnošću i razvijenim zdravstvenim sistemom“, ističe dr Ana Petrović. Ona dodaje da zemlje sa nižim indeksom zdravlja često imaju kraći očekivani životni vek, što je posledica loše infrastrukture, zagađenja i ograničenih mogućnosti za obrazovanje i zaposlenje.
Ovi podaci pokazuju koliko je važno kontinuirano unapređivanje zdravstvene zaštite i životnih uslova, naročito u zemljama Balkana. Iako Srbija nije među vodećima, pozitivan pomak u odnosu na pojedine susede ukazuje na napredak, ali i na potrebu za dodatnim ulaganjima u zdravlje i kvalitet života žena i cele populacije.
Rezultati Globalnog zdravstvenog indeksa služe kao podsetnik na to koliko su zdravlje, ekonomska sigurnost i obrazovanje međusobno povezani, ali i koliko prostora za napredak postoji, posebno za žene čije potrebe i brige u domenu zdravlja zahtevaju dodatnu pažnju i podršku u društvu.
