Istraživanja pokazuju da mozak može obavljati više zadataka istovremeno, ali uz vežbu i iskustvo
Tim sa Univerziteta Džordžtaun, predvođen profesorom neuronauke Maksimilijanom Rizenhuberom, sproveo je istraživanje koje donosi novo razumevanje o multitaskingu. Ispitivanje je obavljeno u Vašingtonu tokom nekoliko nedelja sa grupom mladih ljudi uzrasta od 18 do 29 godina. Naučnici su želeli da utvrde da li mozak zaista može da obavlja više zadataka istovremeno ili je u pitanju samo brzo prebacivanje pažnje. Tema multitaskinga je posebno zanimljiva ženama, koje se često susreću sa potrebom da usklade više obaveza svakog dana.
insert_image(“brain focus multitasking women”)
Na početku eksperimenta, učesnici su morali da klasifikuju slike automobila na računaru, ponavljajući isti zadatak desetine hiljada puta tokom pet do deset nedelja. Rezultati su pokazali da je na početku zadatka prefrontalni korteks bio najaktivniji deo mozga, što je očekivano jer je taj region zadužen za planiranje i donošenje odluka. Međutim, nakon nekoliko nedelja, mozak je pronašao način da deo procesa prebaci u temporalni korteks, oblast zaduženu za dugoročno pamćenje.
Vežbanjem do lakšeg multitaskinga u svakodnevici
Zahvaljujući ponavljanju, zadaci su počeli da se obavljaju automatski. “Kako prefrontalni korteks uči određenu aktivnost, on prenosi deo procesa u druge moždane centre, čime oslobađa kapacitet za nove zadatke”, objasnio je Maksimilijan Rizenhuber. To znači da, kako stičemo rutinu u nekim poslovima, istovremeno možemo da obratimo pažnju i na druge aktivnosti. Na primer, iskusni vozači mogu da razgovaraju ili slušaju muziku dok voze, dok početnicima svaka radnja zahteva punu koncentraciju.
Psiholog Majkl Šenberg smatra da gotovo svako može da poboljša sposobnost multitaskinga. On ističe: “Ključ je u stalnom učenju i ponavljanju.” Ipak, istraživanje pokazuje da postoje individualne razlike u brzini kojom mozak automatizuje zadatke. Neke osobe brže razviju ovu sposobnost, dok drugima treba više vremena i prakse.
Moderni izazovi i preporuke za razvoj mozga
Međutim, stručnjaci upozoravaju da preterano oslanjanje na savremene tehnologije može usporiti razvoj moždanih veština. Upotreba digitalnih alata za rešavanje svakodnevnih problema može smanjiti potrebu za aktivnim učenjem i vežbanjem, što direktno utiče na sposobnost mozga da automatizuje i kombinuje zadatke. Pored toga, istraživači savetuju ženama da svakodnevno uvode male izazove u rutinu, poput rešavanja zagonetki, planiranja ili učenja novih veština, kako bi podstakle razvoj mozga.
Na kraju, nova otkrića pokazuju da je multitasking ipak moguć, ali zahteva vreme, upornost i iskustvo. Svaka nova veština može da postane automatska, što omogućava ženama da lakše balansiraju između privatnih i poslovnih obaveza.