Naučnici iz Kentakija otkrili vezu između poremećaja sna i ranih faza Alchajmerove bolesti, nudeći novu nadu porodicama
Naučnici sa Univerziteta u Kentakiju nedavno su otkrili da nesanica može biti jedan od prvih simptoma Alchajmerove bolesti, posebno kod žena. Ovo novo saznanje menja dosadašnje razumevanje bolesti, jer se do sada verovalo da bolest započinje isključivo zaboravnošću. Međutim, istraživači su pokazali da poremećaji sna zapravo mogu da najave dolazak Alchajmera mnogo pre nego što se pojave klasični problemi sa pamćenjem.
insert_image(‘Alchajmer bolest, nesanica, žena, san’)
Pre svega, tim koji predvode doktorka Šenon Makenli i doktor Nikolas Konstantino ističe da su žene posebno izložene riziku zbog hormonalnih i bioloških razlika. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Kentakiju pokazalo je kako odbrambene ćelije mozga reaguju na naslage lepljivih proteina, što pokreće talas upalnih procesa. Kao rezultat, mozak ostaje previše aktivan tokom noći, zbog čega osoba ne može da zaspi ili često biva budna. Ovaj problem ne pogađa samo obolelu ženu, već i celu porodicu, jer besane noći utiču na kvalitet života svih ukućana.
Kako poremećaji sna utiču na razvoj bolesti
Novi pristup proučavanju Alchajmerove bolesti dao je nadu mnogim porodicama. Naime, u eksperimentima na životinjama, naučnici su koristili lek koji je privremeno uticao na preaktivne moždane ćelije. Na taj način, uspeli su da vrate više od dva sata dubokog sna, bez direktnog uklanjanja naslaga proteina. Iako je ovo tek početak, rezultati su obećavajući. Štaviše, kvalitet sna može znatno da popravi svakodnevno funkcionisanje obolelih žena i uspori napredovanje bolesti.
U međuvremenu, doktorka Makenli je slikovito objasnila: „Kada su moždane ćelije previše aktivne, kao da organizuju žurku tokom cele noći. To ne dozvoljava telu i mozgu da se odmore i obnove.“ Ova metafora jasno pokazuje koliko je san važan za zdravlje mozga i sprečavanje daljeg oštećenja nervnih ćelija.
Zašto je dubok san ključan za žene u srednjim godinama
Dubok san ima ključnu ulogu u obnavljanju moždanih funkcija, posebno kod žena u srednjim i starijim godinama. Tokom ove faze sna, mozak čisti štetne materije i organizuje sećanja iz proteklog dana. Pored toga, redovan i kvalitetan san može da poboljša raspoloženje, smanji rizik od depresije i ojača kognitivne sposobnosti.
Ipak, zbog bioloških promena koje nastupaju sa godinama, kao i zbog stresa i drugih faktora, žene su često izložene problemima sa snom. S druge strane, novo istraživanje pruža nadu da će u budućnosti biti moguće razviti terapije koje će pomoći ženama da lakše prebrode rane faze bolesti i sačuvaju kvalitet života što je duže moguće.
Konačno, stručnjaci savetuju da žene obrate pažnju na prve znake poremećaja sna. Ukoliko se nesanica ponavlja ili traje duže vreme, važno je obratiti se lekaru. Pravovremena reakcija može značajno doprineti ranom prepoznavanju bolesti i poboljšanju svakodnevnog života kako obolelih, tako i njihovih porodica.