Simptomi često liče, ali brzina pojave i intenzitet tegoba otkrivaju da li je u pitanju prehlada ili grip.
Prehlada i grip su najčešći uzroci respiratornih tegoba u Srbiji tokom zimskih meseci. Mnoge žene se pitaju kako pravovremeno prepoznati o kojoj se infekciji radi, naročito kada simptomi liče jedni na druge. Važno je znati razliku jer od toga zavisi kako ćete sebi pomoći i kada je neophodno potražiti lekarsku pomoć.
insert_image(‘prehlada’, ‘grip’, ‘žena’, ‘zdravlje’)
Međutim, prehlada obično počinje postepeno i izaziva blaže tegobe, dok grip nastupa naglo i donosi ozbiljnije simptome, kao što su visoka temperatura, jaka iscrpljenost i bolovi u mišićima. Osim toga, simptomi se mogu preklapati sa kovidom ili drugim virusima, pa je nekada potrebno i testiranje radi tačne dijagnoze.
Kako prepoznati prehladu kod žena?
Prehladu najčešće izazivaju različiti virusi, a simptomi se pojavljuju postepeno. Tipično se prvo javlja curenje nosa ili zapušenost, kijanje i blago grebanje u grlu. Osim toga, kašalj je blag do umeren, a temperatura je obično normalna ili blago povišena. Žene sa prehladom mogu osećati manji umor, ali najčešće nastavljaju sa svakodnevnim obavezama. Većina prehlada prolazi u periodu od sedam do deset dana, a uz dovoljno odmora i tečnosti oporavak je brz.
Glavne razlike koje otkrivaju grip
Grip se razlikuje po tome što počinje vrlo iznenada. Žena se ujutru može osećati dobro, ali već tokom dana mogu nastupiti intenzivni simptomi. Najčešće se javlja temperatura iznad 38 stepeni, jeza, drhtavica, bolovi u mišićima i zglobovima, kao i jaka iscrpljenost. Pored toga, moguće su glavobolja i suv ili težak kašalj. Kod dece i trudnica grip može izazvati dodatne tegobe, poput mučnine ili povraćanja. Ova infekcija nosi veći rizik od komplikacija, posebno kod trudnica, starijih žena i onih sa hroničnim bolestima.
Kada je vreme za lekara i šta možete same?
Iako su prehlada i grip često samoograničavajuće bolesti, postoje situacije kada je neophodno javiti se lekaru. Na primer, otežano disanje, bol u grudima, plavičaste usne, neobična pospanost, znaci dehidratacije ili visoka temperatura koja traje duže od tri dana zahtevaju stručnu procenu. Na kraju, kod beba, trudnica i osoba sa oslabljenim imunitetom preporučuje se ranija poseta lekaru, bez čekanja da se simptomi pojačaju.
Kako sebi pomoći kod blažih simptoma?
Odmor i dovoljan unos tečnosti su najvažniji tokom oporavka od prehlade i gripa. Voda, supe i napici sa elektrolitima mogu sprečiti dehidrataciju. Takođe, fiziološki rastvor olakšava disanje kod zapušenog nosa, dok ovlaživanje vazduha može smanjiti tegobe suvog kašlja. Lekove za snižavanje temperature treba koristiti po savetu lekara i u dozama prilagođenim uzrastu i telesnoj masi. Antibiotici ne deluju na viruse i ne treba ih koristiti bez preporuke stručnjaka. Vakcina protiv gripa ne štiti od prehlade, ali značajno smanjuje rizik od teških komplikacija gripa. Pranjem ruku, provetravanjem prostorija i ostankom kod kuće tokom bolesti smanjujete širenje infekcije u porodici i na poslu.