Mart je idealan mesec za branje mladih, jestivih biljaka koje su prava riznica zdravlja i dostupne su svima bez odlaska u prodavnicu
U martu širom Srbije dvorišta i livade postaju prava mala bašta superhrane, pružajući ženama priliku da same uberu najzdravije sastojke za salatu. U vreme kada su police u prodavnicama često pune uvelih i tretiranih salata, priroda nudi obilje mladih biljaka bogatih vitaminima i mineralima, i to potpuno besplatno.
insert_image(“wild herbs, fresh salad, spring gathering, green leaves”)
Među najvrednijim biljkama koje možete pronaći odmah pored svoje kuće su kopriva, maslačak, tušt, sremuš i ljubičica. Sve ove biljke su nekada bile osnova ishrane naših baka, dok ih danas mnogi doživljavaju kao običan korov. Ipak, nutricionisti ističu da su upravo mladi izdanci ovih biljaka bogati gvožđem, vitaminom C, hlorofilom i omega-3 masnim kiselinama.
Kopriva je posebno cenjena zbog visokog sadržaja gvožđa i vitamina C. Bere se u rukavicama zbog žarenja, ali nakon kratkog blanširanja ili sitnog seckanja, postaje potpuno bezbedna za upotrebu u salati. Maslačak, sa svojim blagim gorčinama, podstiče varenje i detoksikaciju, dok je tušt poznat kao jedan od retkih izvora omega-3 masnih kiselina među biljkama.
Sremuš ili divlji beli luk, koji se javlja u nekim krajevima već tokom marta, prepoznatljiv je po jakom ukusu i pozitivnom uticaju na imunitet. Ljubičica, osim što obogaćuje salatu bojom, sadrži antioksidanse i blag, prijatan miris.
Za pripremu ovakve „divlje“ salate dovoljno je pomešati šaku mladih listova koprive, maslačka i tušta, uz dodatak nekoliko listova sremuša za izraženiji ukus. Sve začinite jednostavnim dresingom od maslinovog ulja, limunovog soka i malo soli. Na kraju, cvetovi ljubičice ne samo da ulepšavaju jelo, već mu daju i dodatnu nutritivnu vrednost.
Nutricionistkinja Ivana Petrović ističe: „Biljke koje same uberete u dvorištu nisu tretirane pesticidima niti su danima stajale na policama. Njihova nutritivna vrednost i svežina ne mogu da se porede sa industrijskom zelenom salatom.“
Ovakva praksa doprinosi zdravlju cele porodice, ali i jača vezu sa prirodom i starim običajima. Žene iz raznih krajeva Srbije sve češće prenose ovu tradiciju mlađim generacijama, pokazujući im kako da prepoznaju i iskoriste darove prirode. Uz pravilno branje i pripremu, prolećne salate iz dvorišta mogu biti ne samo zdrav, već i ukusan i estetski privlačan deo svakodnevne ishrane.
