Samit donosi inovacije u kardiovaskularnoj prevenciji i laboratorijskoj medicini, sa posebnim fokusom na zdravlje žena
U Beogradu je otvoren prvi dvodnevni CARDIOIMPACT samit, koji ima za cilj unapređenje prevencije kardiovaskularnih bolesti. Skup je okupio više od trideset domaćih i međunarodnih stručnjaka iz oblasti kardiologije, laboratorijske medicine, javnog zdravlja i digitalnih inovacija. Događaj se održava u organizaciji Centra za medicinsku biohemiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i Srpskog udruženja za kliničku laboratorijsku medicinu i nauku.
Posebno je važno što samit stavlja akcenat na inovativna rešenja i brzu implementaciju novih tehnologija, kako bi prevencija bila dostupna svima. Prema rečima prof. dr Sanje Stanković, predsednice međunarodne radne grupe WG-CARDIOIMPACT, “kardiovaskularne bolesti su i dalje vodeći uzrok smrtnosti u svetu, ali danas imamo tehnologiju i znanje da taj trend preokrenemo.” Ona je istakla da laboratorijska medicina izlazi iz senke i postaje nezamenljiv klinički partner u prevenciji i lečenju.
Globalna saradnja i značaj za žene
Samit je otvorio pomoćnik ministra zdravlja, prof. dr Nebojša Tasić, a među učesnicima su i predstavnici Svetske zdravstvene organizacije, Svetske federacije za srce, kao i urednica renomiranog časopisa The Lancet Regional Health – Europe. Osim toga, događaj je zvanično podržan od strane nekoliko evropskih i međunarodnih federacija, što potvrđuje njegov značaj.
Zbog toga je ovaj skup posebno važan za žensku populaciju, jer statistika pokazuje da žene često kasnije prepoznaju simptome i ređe dobijaju pravovremenu dijagnostiku. Na samitu se diskutuje o specifičnim biomarkerima i naprednim laboratorijskim metodama koje mogu olakšati ranu detekciju rizika, naročito kod žena koje nemaju tipične simptome.
Digitalne inovacije u službi zdravlja
U međuvremenu, centralna tema samita su nove tehnologije kao što su veštačka inteligencija i pametni senzori. Ovi alati mogu pomoći u predviđanju rizika i omogućiti personalizovanu prevenciju. Eksperti raspravljaju i o konceptu „digitalnih blizanaca“ i uticaju životne sredine na zdravlje srca.
Konačno, poseban segment programa posvećen je razmeni iskustava o tome kako implementirati inovacije u svakodnevnu medicinsku praksu. Pored toga, govori se o prevazilaženju sistemskih barijera, sa ciljem da zdravstvene usluge postanu ravnopravno dostupne svima, bez obzira na ekonomski ili geografski status.
Na kraju, samit ima i strateški cilj – usvajanje Beogradske deklaracije 2026, koja predstavlja zajednički poziv na akciju za unapređenje kardiovaskularne prevencije širom sveta. Kako je istakla prof. dr Stanković, „znanje koje spasava živote mora biti odmah dostupno svima“.