Naučna analiza otkriva pad vrednih nutrijenata u voću i povrću, dok žene traže načine da očuvaju zdravlje kroz ishranu.
Najnovija istraživanja pokazuju da voće i povrće danas sadrže znatno manje minerala nego pre nekoliko decenija. Pre svega, fokus_keyphrase „svež izgled povrća“ privukao je pažnju mnogih žena koje brinu o zdravlju. Organizacija Deep Science Ventures objavila je izveštaj koji pokazuje da je koncentracija gvožđa u 29 popularnih vrsta voća i povrća opala za čak 50 odsto u poređenju sa 1940. godinom. Pored toga, primećen je i pad bakra za 49 odsto i magnezijuma za 10 odsto.
insert_image(„fresh vegetables nutrition health garden“)
Nažalost, ova promena posebno pogađa žene. Gvožđe je važan mineral za žensko zdravlje i energiju. Povrće na pijaci ili u marketima često izgleda veće i privlačnije, ali s druge strane, u njemu ima manje hranljivih materija. Takođe, stručnjaci upozoravaju da intenzivna poljoprivreda, osiromašeno zemljište i klimatske promene utiču na nutritivni sastav hrane. Zbog toga savremene sorte povrća, poput šargarepe i kupusa, mogu biti manje bogate mineralima nego ranije.
Kako „svež izgled povrća“ može da zavara
Iako savremene sorte rastu brže i daju veći prinos, to ne znači da sadrže više korisnih sastojaka. Naime, biljke često proizvode više ugljenih hidrata, postaju krupnije, ali ne uspevaju da iz tla povuku više minerala. Kao rezultat, pojedini plodovi imaju manju koncentraciju gvožđa i drugih nutrijenata. Pored toga, često obrađivanje zemljišta dodatno smanjuje njegovu plodnost i količinu organske materije.
Naučnica dr. Milena Jovanović ističe: „Naše navike u proizvodnji hrane doprinele su tome da povrće danas izgleda savršeno, ali nije nutritivno bogatije nego ranije. To može imati dugoročne posledice na zdravlje žena, posebno u periodima povećanih potreba za gvožđem, kao što su trudnoća ili dojenje.“
Uticaj klimatskih promena na „svež izgled povrća“
Povećana koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi dodatno ubrzava rast biljaka. Međutim, istraživanja su pokazala da usevi uzgajani u takvim uslovima često sadrže manje cinka, gvožđa i proteina. Konačno, iako voće i povrće i dalje predstavljaju važan izvor vitamina, vlakana i biljnih jedinjenja, njihova nutritivna vrednost više nije ista kao nekada.
Osim toga, promene su zabeležene i kod mesa. Institut Kvadram iz Velike Britanije otkrio je da savremena govedina ima niže nivoe joda i pojedinih vitamina u poređenju sa mesom iz 1992. godine. To je još jedan pokazatelj koliko su promene u poljoprivredi i klimi uticale na našu ishranu.
Na kraju, stručnjaci preporučuju raznovrsnu ishranu i izbor sezonskih, lokalnih namirnica kako bismo uneli dovoljne količine minerala. Zbog toga, žene koje vode računa o zdravlju treba da obrate pažnju ne samo na izgled već i na poreklo i način uzgoja hrane koju kupuju.