Istraživanje otkriva da kratki i lagani treninzi smanjuju bol kod žena, posebno kod hroničnih i menstrualnih tegoba.
Mnoge žene često osećaju bol, bilo zbog hroničnih oboljenja, migrene ili menstrualnih grčeva. Prema novoj studiji sa Adelaide University, vežbanje može ublažiti bol isto kao analgetici. Istraživači su analizirali podatke iz 157 pregleda, koji obuhvataju više od 220.000 ispitanika. Rezultati pokazuju da vežbanje može smanjiti i akutni i hronični bol, a efekat je sličan ili čak bolji od lekova protiv bolova.
Vežbanje može ublažiti bol isto kao analgetici kod različitih stanja
Zbog toga, stručnjaci preporučuju da žene koje pate od različitih vrsta bola uključe fizičku aktivnost u svoju rutinu. Studija je pokazala da su lagani treninzi, kao što su pilates ili tai či, posebno efikasni. Takođe, programi koji traju kraće od 12 nedelja i podrazumevaju manje od 120 minuta nedeljno donose bolje rezultate. S druge strane, naporni i dugi treninzi nisu uvek efikasniji. „Otkrili smo da više vežbanja ne znači nužno i veće olakšanje bola. Naprotiv, kraći i blaži programi daju bolje rezultate“, izjavio je Ben Singh, vođa istraživanja.
Međutim, važno je naglasiti da vežbanje ne mora biti intenzivno da bi imalo pozitivan efekat. Na taj način, žene koje žive sa hroničnim bolom ne moraju da se opterećuju zahtevnim treninzima. Umesto toga, mogu odabrati aktivnosti koje im prijaju i koje mogu redovno praktikovati.
Kako vežbanje utiče na naše telo i raspoloženje
Osim toga, fizička aktivnost ne samo da umanjuje bol, već utiče i na raspoloženje. Kada vežbamo, telo oslobađa endorfine i serotonin. Ove hemikalije smanjuju osećaj bola i povećavaju toleranciju na neprijatne senzacije. Takođe, vežbanje pomaže u smirivanju upalnih procesa i menja način na koji mozak reaguje na bol. „Vežbanje ne treba shvatati kao univerzalni lek, jer efekat zavisi od vrste bola i fizičke spremnosti“, naglašava Carol Maher iz istraživačkog tima.
Ipak, mnoge žene još uvek ne koriste vežbanje kao redovan tretman protiv bola. Zdravstveni radnici često samo savetuju da ostanu aktivne, ali retko daju tačne smernice. Zato se u zaključku studije predlaže da medicinski radnici dobiju jasne preporuke o vrstama i trajanju vežbanja za svaku kategoriju pacijentkinja. Na kraju, važna je individualna prilagodba programa, jer svaka žena ima različite potrebe i reakcije na fizičku aktivnost.